СРБИЈА ИЗМЕЂУ КУРТЕ И МУРТЕ

William Edwards Deming (October 14, 1900 – December 20, 1993): „Лош систем ће победити доброг човека сваки пут“

У Србији је у дужем временском периоду класична политичка подела на позицију и опозицију компромитована. Политичке снаге су се позиционирале на оне koje се свим средствима боре да задрже постојећи искривљени систем и од њега профитирају и на оне који се боре да такав систем из корена промене. Основна карактеристика таквог стања је да представника прве групе има и у позицији и у опозицији и међу њима нема никаве суштинске разлике. Карактерише их огољена борба за власт искључиво из личних интереса по Курта – Мурта матрици. Они већ више од двадесет година доминирају политичком сценом Србије. Као последица таквог деловања дошло је до општег урушавања система. Србија је доведена до ивице слома.

*           *           *

Политичке воде Србије су после недавних председничких и локалних избора још доста замућене. Мудрост и искуство кажу да је за једну реалну и објективну оцену  актуелног политичког стања потребно сачекати да се вода мало разбистри. С друге стране, исто такво искуство, само оно мало прагматичније, каже да се у Србији политичке воде још дуго неће разбистрити. Дакле, не треба чекати, већ храбро кренути у анализу постојећег стања и прихватање ризика да се услед свеопште замућености нешто не сагледа добро и до краја.

Не може се било шта што је лоше дешавати у дугом временском периоду а да то не изазове дубоке поледице. То нарочито важи за политику. Кад би се поставило питање колико дуго се у Србији води лоша политика граница би се могла стално  померати уназад, све до периода непосредно после I Светског рата, дакле читаво столеће уназад.

Но да не идемо толико далеко, фокус треба усмерити на задње две деценије, од момента када се појавила шанса да се створи уређена демократска држава. У те две деценије малобројне политичке снаге које су се залагале да се промени и уреди систем су упорно и систематски потискиване  од стране оних других којима та промена суштински није одговарала. Тако је мало по мало формирана једна тзв. „Курта – Мурта политичка матрица“ по којој се политичке гарнитуре смењују на власти стално обећавајући промене до којих никако не долази.

Почев од 2004. год. такав вид политичког понашања добија турбуленцију. Велико незадовољство владавином ДСС се кажњава на изборима 2008. год. доласком на власт ДС рогобатне коалиције. После четири катастрофалне године владавине, услед чега је дошло до озбиљног урушавања свих институција система, на изборима 2012. год. се на власти успоставља СНС коалиција  која је у суштини представљала преобучену и нашминкану политичку гарнитуру која је била на власти у периоду пре 2000. год. Та коалиција је од тада до данас непрекидно на власти и иде из једних у друге ванредне и редовне изборе. Карактерише је концентрација власти усмерена ка аутократији једног човека и даље опште урушавање система.

Такав политички процес је довео до формирања једног посебног слоја у нашем друштву – слоја политичара (боље речи политиканата) који живе за и од политике, као најуноснијем занимању у данашњој Србији. Можда се не би погрешило када би се они назвали посебна, привилегована друштвена каста. Они су распоређени у свим политичким структурама, како у власти, тако и у опозицији. Основна им је карактеристика да код њих нема жеље за променом политичког система и уређењем државе по критеријумима који владају у модерним уређеним земљама. Чак је до невероватних размера уходано правило понашања по коме је могућноист неконтролисаног, необузданог и крајње неодговорног расипања новца из буџета основни циљ политичког деловања.

Мора се нагласити да су се током тог периода на политичкој сцени Србије јављале политичке снаге које имају за циљ да промене тако искривљен систем и Србију уведу у ред уређених европских земаља. Ја намерно не желим да споменем њихово име, да их не бих протежирао и да се то не стави у негативни контекст. Оне општи друштвени интерес стављају изнад и испред свих осталих интереса. Таквим деловањем те политичке снаге су постале идеолошки противници свих осталих политичких снага које не желе да промене систем, како позиције, тако и  опозиције. Брзим нарастањем рејтинга у задњих пар година и уласком у републичку скупштину те политичке снаге су преузеле лидерску позицију на опозиционој сцени Србије.

Политичке снаге које не желе да промене систем (и позиција и опозиција) су половином прошле године такво деловање порепознале као „смртну“ опасност по њих. Брзо су се консолидовале, организовале и кренуле у синхронизовану кампању против комплетног покрета. Последице таквог деловања по покрет су биле тешке: осипање чланства, лош изборни резултат и пад рејтинга.

Три недеље после председничких избора у шест општина Србије обављени су локални избори. По већ устаљеној матрици, у некима су победиле Курте, у некима Мурте, али сасвим је извесно да грађани Србије ни од једних ни од других неће имати никакве користи. Узмимо за пример Зајечар. У њему су представници актуелне власти побеђени од стране локалног политичког покрета који је у ранијем периоду годинама био на власти и Зајечару није донео ништа добро, чак супротно. Тако су грађани Зајечара по ко зна који пут „превеслани“ од једних те истих политичких снага које се искључиво зарад личног и ускостраначког интереса већ двадесет година смењују на власти. Не знам колико времена треба проћи док грађани Зајечара схвате да су они вештом манипулацијом наведени да бирају између Курте и Мурте.

Однос политичких снага у постизборној Србији (ВС – Вучићева Србија; ОС – опозициона Србија; БС – Србија бојкота – апстиненти)

Почев од 3. априла, дан после председничких избора, незадовољна омладина и студенти, али и остали незадовољни грађани су почели, протестним шетњама које трају већ три недеље у континуитету широм Србије, са спонтаном демонстрацијом незадовољства свим оним што је карактерисало изборни поступак и актуелно стање у друштву. И то је нови облик политчког деловања. Тај облик незадовољства углавном изражавају оних 45 % апститнената – Србија бојкота.  За сада спонтан и неартикулисан, али врло брзо ће из њега израсти нови лидери. Изузетно важна карактеристика ових протеста је јасно дистанцирање и од позиције и од опозиције. Значи, они су устали против Курта – Мурта система.  Моја прогноза је да се тај процес више неће моћи зауставити. Доживљаваће разне турбуленције, успоне и падове, али на крају ће успети да доведе до промене система у Србији.

ЗАКЉУЧАК

Народ Србије још увек не може да препозна (или му се то не дозвољава) све погубне последице Курта-Мурта матрице. Политичке снаге које желе да промене систем су пред историјском прекреницом: или ће успети да се консолидују и крену у одлучну борбу за освајање власти, као предусловом за било какве промене или ће Курта-Мурта систем и надаље бити доминантан модел политичког деловања.

Судбина Србије зависи од тога. Нема времена за чекање и оклевање.

Бор, Србија, 25.04.2017.                                                              Б. Михајловић

НИЈЕ РТБ БОР МАГАРАЦ ДА ГА СВАКО ЈАШЕ

Уназад осам година, откако је Благоје Спасковски постављен на чело РТБ Бор, поједини стручњаци из Компаније, међу којима убрајам и себе, су написали небројено чланака, стручних радова, постова на блогу, дописа министрима и министарствима, јавно иступали на трибинама и конференцијама за медије износећи истину о махинацијама, преварама, криминалу и безочном упропашћивању Комбината. Такво деловање је уназад неколико месеци нарочито појачано мојим излагањима у Скупштини Републике Србије у својству народног посланика, што је коначно резултирало тиме да Србија најзад спозна  поражавајућу слику стања Компаније. Сада, када се сазнала истина, јавност од актуелне власти тражи да пронађе излаз из таквог стања. Међутим, она то не уме. Да је умела, не би ни дошло до кризе. И поново се излаз тражи тамо где га нема: заговара се професионални менаџмент, па онда „клечање“ пред Кинеским званичницима, што све личи на нове форме куповине времена. У таквој ситуацији стручњаци који знају проблематику РТБ Бор и који могу допринети њеном решавању су дужни да упозоре јавност Србије да Српска струка и наука знају начине за решење кризе у Компанији и да нуде решења. Да би се то десило, власт мора из Компаније протерати политику и препустити је струци и науци.

Истина о Бору је уназад неколико месеци најзад успела да се ослободи и допре до јавности. Сада сви причају и пишу о тешком стању у РТБ Бор, то је чак постало својеврсно помодарство у медијима. У том обиљу којекаквих информација, најмање има оних правих. А највише оних неутемељених и дефетистичких. После много година доминације политике над струком, у ситуацији када су сви способни стручњаци протерани и маргинализовани и нико их низашта не пита, када је потрошен огроман новац у пропале инвестиције, када су направљени губици који се мере милијардама долара, када су исцрпљене све могућности куповине времена, повучена је задња карта: тражи се спас у професионалном менаџменту и од Кинеза, по матрици употребљеној у Смедеревској железари.

И то је прави разлог зашто је написан овај чланак. Такво понашање одговорних личности и информисање од стране медија почело је да наноси несагледиву штету РТБ Бор и Држави Србији. Ствара се дефетистичка слика безизлазности из кризе у коју је иста та власт увукла Компанију. У стилу: ми смо све учинили да спасемо Компанију, али ето, проблеми су толики да нам је неопходна помоћ са стране, па ћемо ићи пред браћу Кинезе да „клечимо“ и молимо да спасу РТБ Бор.

Јавности Србије треба јасно и одговорно рећи да се на тај начин РТБ Бор неће извући из кризе. Једини начин да се то постигне је да се ангажују домаћа струка и наука, које су више од осам година „протеране“ из Компаније. То аргументовано истичем као један од истакнутих стручњака РТБ Бор.

Могао бих надаље да износим стручну аргументацију за поменуту тврдњу, али то у овом моменту није неопходно. То ће свакако бити тема неког наредног текста на овом блогу. Суштина поруке коју у овом моменту желим посебно да истакнем је да се од представника струке и науке Србије може саставити један способан експертски тим који би могао створити и применити стратегију изласка РТБ Бор из кризе. То актуелна власт мора имати у виду да не би поново направила нове трагичне грешке са професионалним менаџментом и Кинеским компанијама.

Грађани Србије треба да знају да су РТБ Бор до кризе довели политичари на власти, а да је из ње могу извести само представници домаће струке и науке.

КОЛИКО СРБИЈУ КОШТА БЛАГОЈЕ СПАСКОВСКИ?

Уручење награде „Капетан Миша Анастасијевић“ Благоју Спасковском – Лидер привредног амбијента Србије

Држава Србија се већ деценију ипо паралелно креће у два дивергентна правца. Декларативно се залаже за приступање Европској Унији и постизање европских стандарда у свим сферама живота, док у реалном животу изостаје имплементација тих прокламованих циљева. Као последицу имамо урушавање комплетног система вредности нашег друштва. Привреда је трагичан пример таквог процеса, а РТБ Бор је његова парадигма. Држава Србија је дозволила себи да је један шарлатан и манипулатор, потпомогнут од истих таквих у Немањиној улици, доведе у ситуацију да направи највећу промашену инвестицију у својој новијој историји. Укупна штета Државу ће коштати две милијарде долара, а да би се отклониле последице таквог јавашлука и РТБ Бор довео у стање технолошки оптималног, економски рентабилног и еколошки одрживог пословања потребна је још једна милијарда, укупно три милијарде долара.

Благоје Спасковски је постављен на  функцију ВД директора РТБ Бор почетком новембра 2008. год. Од тада је прошло пуних осам година и ево почиње девета. У том периоду одиграло се много значајних догађаја, од којих је од највећег значаја усвајање и реализација „Програма ревитализације рудничких и реконструкције металуршких капацитета“. Кровни докуменат тог програма је био „Бизнис план за производњу бакра за поериод 2011 – 2021. год.“ Тај документ је половином 2011. год. усвојен од свих руководних органа РТБ Бор и Владе Републике Србије. По њему је требало постићи три круцијална циља:

1. Остварити производњу 80.000 т бакра годишње из сопствених концентрата
2. Обезбедити економски рентабилно пословање и
3. Достићи еколошке стандарде и норме и обезбедити њихову одрживост

Реализација инвестиционог програма је требала бити завршена крајем 2013. год, али је она трајала све до прве половине 2015. год. Укупна вредност инвестиција је планирана на 619 милиона долара, што је са тадашњим односом долар:еуро од 0,7 износило 450 милиона еура. Тај новац је потрошен, али циљеви прокламовани Бизнис планом нису достигнути. Ни један од напред постављених круцијалних циљева није остварен.

 Бизнис план РТБ Бор – кровни документ програма развоја РТБ Бор

Ако се разматрају по целинама, неостварени циљеви који су постављени у Бизнис плану се изражавају кроз губитке који имају три значајна аспекта:

1. Губици услед неоствареног нивоа производње – неоствареног прихода
2. Губици услед неостварених трошкова производње – губици у цени коштања и
3. Губици услед неуспешних инвестиционих улагања

Губици услед неоствареног нивоа производње – У доњој табели се може видети преглед односа планираних и остварених количина бакра у РТБ Бор у периоду од 2011. год. закључно са 2016. год, као и финансијски губитак због неостварене производње приказан кроз неостварен приход.

Губици услед неостварених трошкова производње – Према Бизнис плану цена коштања производње бакра у РТБ Бор је планирана на нивоу од 5.400 $/т. Средња цена коштања у периоду 2011. год до 2016. год. је износила 9.600 $/т. Губици настали услед неостваренее цене коштанја производње бакра су дати у доњој табели:

Из табеле се може видети још једна поразна карактеристика производње бакра у назначеном периоду: иако је у разматраном периоду произведено 141.090 т бакра мање од Бизнис планом предвиђених количина, или 56,95 % од планираних количина, трошкови производње су исти. За производњу 186.610 т бакра потрошен је исти ниво средстава као што је планирано за 327.700 т бакра!

Губици услед неуспешних инвестиционих улагања – Укупан ниво инвестиционих улагања у РТБ Бор закључно са 2016. год. износе 450 милиона еура. То је тачно она количина средстава која је Бизнис планом предвиђена за комплетна инвестициона улагања у постизање капацитета производње од 80.000 т бакра годишње у периоду до 2021. год. Међутим, циљеви из Бизнис плана нису постигнути:

1. Производња 80.000 т бакра годишње из споствених концентрата није остварена, највиши достигнути ниво износи 40 % од пројектоване количине са тенденцијом пада.
2. Економски рентабилно пословање није ни издалека постигнуто. Реална цена коштања производње бакра у РТБ Бор износи 9600 $/т. Разним манипулацијама, од којих је најизраженија манипулација са коефицијентом раскривке (заостатак износи преко 100 милиона тона) остварена цена коштања се приказује нижом него што она реално јесте.
3. Достизање еколошких прописа и норми није постигнуто. Да би се реконструкција металуршког комплекса затворила у технолошки и еколошки прихватљиве оквире, потребно је инвестирати још око 120 милиона $. Други еколошки аспекти, као што су загађење земљишта, нарочито раскривком површинских копова и флотацијском јаловином, као и загађење водотокова су занемарени и скрајнути као секундарни. Међутим, за њихову регулацију и довођење у еколошки прихватљиве стандарде, потребна су огромна материјална средства.

Због свега напред наведеног „Програм ревитализације рудничких и  реконструкције металуршких капацитета у РТБ Бор“ је постао највећа промашена инвестиција у новијој историји Србије. Пошто је комплетан инвестициони циклус реализован уз кредите, од који су већина омогућена уз гаранције Државе Србије, прогноза је да ће Држава Србија у наредном периоду отплаћивати ануитете који ће са каматама укупно изнети преко 600 милиона $.

РЕКАПИТУЛАЦИЈА

Уназад неколико недеља Влада Републике Србије је препознала да усвојени УППР за РТБ Бор представља манипулацију којом је његов менаџмент само хтео извршити куповину времена, без озбиљних амбиција да се Компанија стварно „извуче“ из кризе. Стога је почела да заговара увођење професионалног менаџмента у РТБ Бор, по моделу који је употребљен у Смедеревској железари.

И сада треба мало пустити машти на вољу и замислити да се та идеја оствари, да од половине 2017. год., како је прокламовано, такав менаџмент крене да води РТБ Бор. Шта ће га прво сачекати? Реално је очекивати да се прво мора направити пресек стања, односно мора се прво видети колико је Благоје Спасковски коштао Републику Србију до тада. А та рекапитулација изгледа овако:

1. Губици услед неоствареног нивоа производње             844.723.969 $
2. Губици услед високих трошкова производње                 525.911.829 $
3. Губици услед неуспешних инвестиционих улагања     600.000.000 $

      УКУПНО:                                                                             1.970.635.798 $

Горњу цифру треба увећавати сваког месеца за 10.000.000 $, што ће до половине 2017. год. изнети додатних 60-так милиона $.

И тако смо дошли до одговора на питање из наслова. До сада је државу Србију Благоје Спасковски коштао две милијарде долара! Хоће ли бити процесуиран због тога? Неће! Хоће ли бити лустриран? Неће! А било би неопходно да се то уради. Зашто? Због тешких последица које су неминовне, а које ће бити објашњене у наставку овог чланка!

Нов професионални менаџмент ће, претпоставимо, проблематици РТБ Бор прићи са крајње позитивним намерама и стратегијом усмереном на привредни опоравак и стабилизацију рада Компаније. Мораће прво да направи пресек стања а потом  програм опоравка и стабилизације. И ту ће га сачекати све оно што је Благоје Спасковски више од осам година гурао под тепих.

Прво ће их сачекати преко сто миона тона заостале раскривке, без чијег уклањања нема стабилизације производње у РТБ Бор. За то ће требати око 300 милиона $.

Затим ће се сусрести са полураспаднутом опремом која је купљена пре пет-шест година са циљем да траје до 2021. год., а није издржала ни половину тог периода. То је цена махинација са куповином неквалитетне а врло скупе опреме. Да би се расположивост опреме подигла на ниво да задовољава потребе ревидованих планова производње, који ће бити неминовни, биће потребна хитна инвестиција у куповину нове опреме од око 100 милиона $.

У Бору и врапци знају да је за завршетак металуршких капацитета потребно инвестирати још око 120 милона $. И то је такође неопходно и хитно урадити, јер су садашњи трошкови металуршке прераде три пута изнад светског нивоа, а еколошки стандарди нису достигнути.

Због тога што су у претходном периоду инвестицона средства ненаменски и недомаћински трошена, потребан ниво инвестиционих средстава за постизање производње 80.000 т годишње бакра из сопствених концентрата износи додатних 400 милиона $.

И то није све, у претходном периоду је дошло до неконтролисаног урушавања комплекса прераде бакра. Малтене све оно што је красило тај комплекс и било извор великих профита је урушено. Апсолутно је оправдано да се најперспективније репро-целине из те области ревитализују и допринесу процесу стабилизације РТБ Бор. Процена је да би инвеестиција у ревитализацију постројења прераде бакра изнела око 80 милиона $.

Ако се саберу напред наведене ставке, онда би укупона улагања у стабилизацију посрнуле производње у РТБ Бор изнела:

1. Инвестиције у заосталу раскривку                             300.00.000 $
2. Инвестиције у рударску опрему                                100.000.000 $
3. Инвестиције у завршетак металургије                     120.000.000 $
4. Инвестиције у производњу 80.000 т бакра           400.000.000 $
5. Инвестиције у прераду бакра                                       80.000.000 $

УКУПНО:                                                                         1.000.000.000 $

Када се саберу губици који су до сада остварени, а који кумулативно износе две милијарде $, са неопходним инвестицијама које се морају извести да би се постигла стабилност Компаније у износу од једне милијарде $, добија се збир од три милијарде $. Толико Србију истински кошта Благоје Спасковски!

По Бизнис плану инвестиције од 619 милиона $ (450 милиона еура) би биле довољне да се све то постигне, односно то би се постигло да је РТБ Бор водио кредибилан, стручан и способан менаџмент. И што је најважније, та инвестиција би се вратила из профита који би се обезбеђивао да су постигнути циљеви из Бизнис плана.

ЕПИЛОГ

Један од врло значајних разлога који је допринео паду Слободана Милошевића са власти у моменту кад је мислио да је најјачи били су бахати и неспособни лопови, који су под његовим окриљем, заштитом и у његово име, а у личном интересу, упропашћивали Србију. Коштуница такође. Тадић такође. Вучић ће такође. У Србији није само Благоје Спасковски уназад много година свесрдно уништавао искључиво зарад личне користи све чега се дотакао. Таквих као што је он у Србији има, на жалост, много. А њихов врховни шеф и налогодавац је Александар Вучић. Велики део од тe три милијардe $ иде њему на душу.

ЗВЕКЕТ ПРАЗНЕ ШЕРПЕ

 

Наш народ има неколико изрека и пословица које се употребљавају у ситуацијама кад се неко труди да ствари које су у реалности ружне прикаже у лепшем светлу него што јесу. Најпознатије од њих су. „Што је шупље, то звечи“ или „Звечи као празна шерпа“ или  „Што је шерпа празнија, то више звечи“.

Јучерашњи наступ (19.12.2016. год.) Благоја Спасковског, директора РТБ Бор, у емисији „Добро јутро – Јована и Срђан“ на ТВ Пинк је на мене оставио утисак који је у складу са напред наведеним изрекама. Г-дин Спасковски је у тој емисији одговарао на серију натписа и тешких оптужби које су се у задње време појавиле у јавним гласилима везаним за стање у РТБ Бор и његову личну одговорност с тим у вези. Он је, између осталог, у два наврата поменуо и мене лично у крајње негативном контексту, али у овом чланку ја се нећу освртати на ту чињеницу, већ ћу као стручњак и експерт, зарад правилног информисања јавности демантовати неистине везане за пословање РТБ Бор које је именовани изнео у тој емисији.

На почетку емисије је изјавио:“ Сви резултати РТБ Бор су транспарентни. РТБ не лажира резултате“. Многи консолидовани финансијски извештаји које је РТБ Бор слао у АПР садрже ревизорски извештај у коме се ревизор ограђује од мишљења.

Затим: „Резултати пословања нису лоши, али је ликвидност очајна. Имаћемо позитивну 2016. годину из текућег пословања од 8 М$.“ У одговору на моје посланичко питање РТБ Бор је Министарству Привреде послао извештај да је током 2014. год. губитак износио 154,980 М$, у 2015. год. 126,582 М$ а у првих девет месеци 2016. год  32,399 М$. Тиме је, на жалост, доказано да УППР за РТБ Бор не може да се оствари, јер се Компанија „дави“ у губицима.

Слeди изјава: „Срамно је константовати да је топионица промашај. Она није промашај нити технолошки, нити финансијски, нити економски.“ На жалост, она јесте баш то, из следећих разлога:

• Технолошки: неусклађеност капацитета са могућностима рудничке производње концентрата, њен капацитет је дупло већи од могућности домаћих рудника. Такође примењена технологија (flash smelting) није прикладна за капацитете испод 200.000 т/год.
• Финансијски, ако се мисли на ниво, тј. интензитет ивестирања (investment intesity), до сада је у пројекат топионице уложено преко 350 М€, а да би се довео у колико – толико функционално стање потребно је још око 120 М€, што је укупно 470 М€. Пошто су сва та средства из кредита, ануитети ће изнети око 600 М€. Са нивоом произвоње бакра од 30.000 т/год. то је за наредних двадесет година (оптимални радни век топионице) оптерећење од 1000 €/т. Само отплата кредита!
• Економски, у „Бизнис плану“ из средине 2011. год. планирана цена коштања (ЦК) металуршке прераде износи 1.460 $/т. Тржишна ЦК металуршке прераде бакра износи 500 до 600 $/т (приближно 10 % од његове продајне цене, зависно од услова на тржишту). То значи да је у самом старту пројекта, пројектована ЦК била на нивоу 2,5 пута вишем од светске. То је борску топионицу и пре њене изградње декласирало као апсолутно неконкурентну на светском тржишту. И то није све: због низа недовршености, импровизација и гурања пројекта „на силу“, мимо закона струке и науке, реална ЦК металуршке прераде у Бору износи 1.700 до 2.000 $/т, односно 20 % до 30 % изнад пројектоване цене, тј три до четири пута изнад тржишне цене. На велику жалост свих нас, прерада увозних концентрата, чија прерада достиже 40 % од укупне прераде, плаћа се по цени упола нижој од тржишне, тј око 300 $/т. То има врло негативан утицај на укупне ефекте пословања. Милан Поповић по тони прерађеног бакра профитира око 300 $/т, а РТБ Бор губи од 1.400 до 1.700 $/т.

Даље следи поражавајућа изјава: „Садржај бакра у произведеној руди износи 0,15 %.“  За многе руднике у свету тај садржај представља јаловину, односно гранични садржај (cut-off). Просечни средњи садржај бакра у руди (average grade) у свету је од 0,5 до 0,7 %. Значи, средњи садржај бакра у произведеној руди у РТБ Бор је четири пута нижи од просечног светског нивоа! Са таквим садржајем бакра и са минималним коефицијентом раскривке од 1,5 (однос јаловина-руда) потребно је 2.200 тона укупних ископина (руда плус јаловина) за тону произведеног бакра. Са расходима од 5,99 $/т ископина, колико је РТБ Бор навео у одговору на моје поменуто посланичко питање, врло лако се може израчунати да у тим условима ЦК производње бакра у РТБ Бор износи 13.000 $/т.

Изјава: „ РТБ Бор има много више радника но што треба (1200 – 1500).“ Дуго година је Г-дин Спасковски изјављивао: „Нема опуштања и нема отпуштања“. Заклињао се, нарочито у предизборним активностима, да он неће дозволити отпуштање радника из Компаније. Чак је у једном моменту пред изборе запослио у току једне ноћи 500 нових радника.

Затим: „До мог доласка дуг РТБ Бор је био милијарду евра“. Пре његовог доласка дуг РТБ Бор по свим основама је био 580 М$ (тада је однос $/€ био 0,7). Затим је наштеловао да је тај дуг 860 М€, да би сада порастао на читаву милијарду €. То је манипулација срачуната са циљем да се губици који су створени у периоду његовог директоровања „свале“ на претходнике.

Узјава: „Нама требају 400 М$ за отварање нових рудника.“ је у апсолутном нескладу са финансијском конструкцијом инвестиционе изградње према „Бизнис плану“ из 2011. год. У њему је предвиђено 619 М$ (тадашњих 450 М€) за комплетна улагања потребна за достизање нивоа производње од 80.000 т катодног бакра. Тај ниво средстава је већ потрошен, планирана производња није достигнута, па наведена изјава делује врло некоректно и неодговорно. Као да ју је изјавио неко ко појма нема шта се дешавало у РТБ Бор у задњих осам година.

И на крају, бисер: „ Са ценом бакра на тржишту од 4.700 $/т имамо позитивно пословање.“ Ту је Г-дин Спасковски успео да превазиђе самог себе. Ја сам у претходном делу текста на основу његове изјаве срачунао цену коштања производње бакра у РТБ Бор од 13000 $/т.  Да није исувише тужно, било би смешно.

Уместо коментара, који можда и није потребан, јер мене више ништа од Г-дина Спасковског не може изненадити, можда треба упутити једну добронамерну поруку представницима актуелне Власти, пошто је именовани, како је сам изјавио, њен део: Када ће схватити да овакви људи на одговорним функцијама страховито урушавају њен рејтинг и праве немерљиву штету свима нама, а понајвише баш самој извршној Власти ове земље? Протеривање струке и науке из оваквих Компанија и заузимање њиховог места од стране политике је довело и РТБ Бор и Србију ту где јесу.   

МЕНАЏМЕНТ РТБ БОР У БЛАТУ СОПСТВЕНИХ ЛАЖИ И ПРЕВАРА

Свима је позната она стара народна: „Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји“: После осам година рада под руководством политикантско-манипулантског и високо корумпираног менаџмента, као и безрезервне подршке три Владе Републике Србије у континуитету, РТБ Бор је стигао до дна. Постао је компанија коју краси највећа промашена инвестиција у Србији. Око 450 милиона евра инвестиција је бачено у бунар. Плус око 500 милиона евра губитака из текућег пословања, таман да се заокружи цифра од око милијарду евра, колико ће бити окачено о врат пореских обвезника Србије. То је цена која се плати када се из компаније какав је РТБ Бор избаци струка и наука, а њихово место заузме политика, корупција и криминал.

Због тога сам 13. октобра 2016. год. у Скупштини Србије поставио следеће посланичко питање:

На основу члана 287, ст.2. Пословника Народне Скупштине  („Службени гласник РС“ број 52/10 и број 13/11) овлашћени представник посланичке групе Доста је било народни посланик  Бранислав Михајловић захтева од Министра привреде, као и Министра рударства и енергетике:

ОБАВЕШТЕЊЕ И ОБЈАШЊЕЊЕ О ГУБИЦИМА У РТБ БОР ТОКОМ 2014., 2015. И ПРВИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ 2016. год.

 Према Пословнику Народне скупштине, члан 287, ст.5. наведена лица тражено обавештење и објашњење треба да доставе у писаном облику у  предвиђеном року.

Образложење

Менаџмент РТБ Бор уз подршку врха Власти Републике Србије у континуитету обмањује јавност зашећереним причама о „просперитету“ компаније РТБ Бор и њеној светлој будућности. Истина је на сасвим супротној страни. И поред огромних инвестиција, из године у годину се остварују велики губици који се сваљују на терет пореских обвезника.

Програм ревитализације рудничке и реконструкције металуршке производње у РТБ Бор је реализован са катастрофалним последицама. Утрошено је 450 М еура а већ дужи низ година се стварају губици у производњи реда величине од 50 до преко 100 М$/год. Задњих година ниска цена бакра на тржишту је тај тренд значајно погоршала. Уместо најављиваног рентабилног пословања и добити у износу од неколико стотина милиона $ годишње, незваничне информације говоре да је током 2014. год. остварен губитак уизносу од око 153 милиона $ (116 М€) а током 2015. год. од 126 милиона $ (114 М€) што укупно износи 267 милиона $ (230 М€). Очекивани губитак током 2016. год. ће бити на приближно истом нивоу као током претходних година. То просечно износи 10-так милиона $ месечно, односно за перид јануар – сеоптембар око 90 милиона $ (81М€), што ће укупни ниво губитака у периоду од 2014. год. до данас дићи на ниво од око 357 М$ (311 М€).

Условно прихваћени УППР за РТБ Бор није реално изводљив. Отпис скоро милијарду евра дуга је условљен испуњењем УППР-ом предвиђеног програма отплате дуга у износу од 50-так милиона еура годишње у року од седам година после годину дана грејс периода. Са очекиваним губицима из текућег пословања, почев од 2018. год. губици ће се дићи на ниво од око 150 милиона $ годишње, због чега позитивно пословање апсолутно није могуће остварити.  Прави циљ тако смишљеног УППР је куповина времена уз задовољење личних интереса пар појединаца у врху Власти РС и менаџмента РТБ Бор, који пошто-пото хоће да компанија настави да послује крајње нетранспарентно у тотално нерегуларним условима ослањајући се на буџет РС. У тако замагљеним условима извлачи се лична и страначка корист, које су једини циљ појединаца из актуелне власти, кад је пословање РТБ Бор у питању.. 

Није могуће производити бакар по цени од 9000 $/Т, продавати га по 5000 $/т, покрити све трошкове пословања  и отплаћивати дугове од 50-так милиона $/год. Такву подвалу грађани Бора, Мајданпека и Србије нису заслужили. Овоме треба додати да ће се почев од 2018. год. због исплате ануитета цена коштања дићи на преко 10000 $/т произведеног бакра.

Због тога што информације којима располажемо немају карактер званичних информација, као и због напред изнетог захтевам од Министра привреде, као и Министра рударства и енергетике наведено обавештење и објашњење, у нади да се на тај начин може спречити расипање драгоцених средстава из буџета и одбранити витални интереси грађана Републике Србије.

Дана 9. Новембра ми је уручен одговор Министарства Привреде. Он се састоји из седамнаест страна, од којих већину представљају табеле консолидованог биланса за 2014. И 2015. год. У том извештају кључна је „Информација о ппословању РТБ Бор 2014., 2015.  и у периоду I – IX 2016. године“, коју је РТБ Бор званично доставио Министарству Привреде 21. октобра 2016. год, а која је приказана на доњој слици:

Из дате информације могу се извући неколико капиталних закључака:

1. Губици остварени у 2014. и 2015. год. се поклапају са наводима из мог посланичког питања и овим путем званично су признати.
2. У првих девет месеци 2016. год. званично су објављени губици у висини од 32.399.000 $. Тај износ губитака је дефинитивно покопао све досадашње шансе да ће УППР за РТБ Бор моћи да се успешно реализује. Ја сам то предвидео у мом ауторским чланцима:

https://banem8.wordpress.com/2016/07/09/шта-очекује-ртб-бор-и-државу-србију-пос/

https://banem8.wordpress.com/2016/07/21/емисија-актуелно-ртв-бор-19-07-2016-уппр-рт/

3. У горњој информацији је наведена производна цена катодног бакра – цена коштања од 4846 $/т. Такву производну цену бакра у РТБ Бор у садашњим условима пословања ни на који начин није могуће остварити. Она представља тежак облик манипулације и покушај преваре који је толико карактеристичан за актуелни менаџмент РТБ Бор. Ради појашњења приказана је доња скица:

Из горње скице се види следеће:

• Просечна цена бакра на тржишту у периоду I – IX год. износи 4.751 $/т
• Просечна производна цена бакра коју је пријавио менаџмент РТБ Бор износи 4846 $/т.
• Просечан губитак у периоду I – IX 2016. у том случају износи 95 $/т
• Укупни губитак у том случају износи 2.350.000 $

Међутим, званично пријављени губитак менаџмента РТБ Бор у том периоду износи 32.339.000 $. Ако рачунамо са тим износом укупних губитака, онда је просечни губитак по тони произведеног бакра:

32.339.000 $ : 24.682 т Cu = 1.310 $/t Cu

Када се просечни износ губитака сабере са просечном продајном ценом бакра на тржишту у том периоду од 4.751 $/т добије се следећи износ производне цене бакра – цене коштања:

4.751 $/т + 1.310 $/т = 6.061 $/т

ГОСПОДА ИЗ МЕНАЏМЕНТА РТБ БОР НИСУ ЧАК УМЕЛА НИ ДА СЛАЖУ МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ КАКО ТРЕБА!

Када се саберу губици које је РТБ Бор признао у свом извештају, они укупно износе:

Период                                     Износ, $

2014                                       154.980.000

2015                                       126.580.000

2016 I-IX                                  32.339.000

Укупно:                                  313.889.000

Реални губици су на знатно вишем нивоу од званично приказаних.

На крају, желим да из извештаја РТБ Бор, који и поред трагичних показатеља одише надменошћу и бахатошћу, која је тако карактеристична за актуелни менаџмент компаније, издвојим један део њихових коментара у вези мојих навода о губицима у пословању у 2014. и 2015 год:

као и губицима у периоду I – IX 2016. год:

ЗАКЉУЧАК: На конференцији за новинаре дана 30.10. 2016. год. Председник Владе Републике Србије је изјавио да РТБ Бор генерише губитке реда величине 100 милиона евра годишње, да не плаћа потрошњу електричне оенергије и да је у много горој ситуацији него што је мислио. Тиме је он лично потврдио  да су наводи из посланичког питања које сам поставио тачни, а да је менаџмент РТБ Бор, који је доставио фингирани извештај мининстарству привреде по већ уходаној пракси слагао, по ко зна који пут.

ГОСПОДО ИЗ МЕНАЏМЕНТА РТБ БОР, СРАМ ВАС БИЛО!

 

Бор, Србија, 11.11. 2016.          Др  Бранислав Михајловић, дипл. инж. руд.

Научни сарадник

Народни посланик

ЈАВНИ ДУГ НИЈЕ ДОБАР ДРУГ

Горња слика представља стадо оваца које пробија ограду. Кад се то деси, губи се контрола. Слично је и са јавним дугом, где уместо оваца можемо  замислити БНП, односно наш буџетски новац. Спас је у хитном затварању пробоја, а не његовом проширивању, како је то у Србији уназад осам година постало уобичајена пракса.

Дневни ред другог редовног заседања Скупштине Републике Србије се састоји од 14 тачака, од којих су тачке 3, 4, 5, 6, и 7 представљале предлоге закона о новим кредитним задужењима. У доњој табели је дат њихов табеларни приказ.

По већ уобичајеној пракси актуелне власти да сваки изузетак који им одговара постаје правило, прва четири зајма су ушла у скупштинску процедуру као lex specialis, односно по хитном поступку. У складу са таквим маниром, колега Игор Бечић из СНС је предложио да се расправа око свих пет закона обједини у једну. Ту је  још придодата и тачка бр. 8 о оснивању Фонда за западни Балкан, и то је Скупштина усвојила. Жабе и бабе све на гомилу, како би се расправа што више разводнила, релативизовала и скратила. Тачке 3, 4, 5, 6 и 7 имају врло хетерогену структуру а поготово немају никакве везе са тачком 8. Ако се дискутује о кредитима, онда се расправа о оснивању   Фонда за западни Балкан ставља у други план, где је главна тема учешће Косова као равноправне учеснице у фонду. Ако се дискутује о Фонду, односно учешћу Косова у њему, онда се кредити релативизују.

Ја сам своје излагање усмерио на поменуте кредите. Посебно сам желео да истакнем значај јавног дуга републике Србије и улогу нових задуживања у његовом расту. У даљем тексту следи извод мог излагања.

Јавни дуг Србије је 2011. год. пробио законом прописану границу од 45 % бруто друштвеног производа (БДП) и у сталном је расту. Августа ове године је према званичним подацима износио 24,8 МЛРД $, што је око 73 % БДП и 3580 $ по становнику.

Пре две недеље министар финансија Г-дин Вујовић је у Скупштини РС изјавио да удео у јавном дугу који се односи на период од средине 2012. год. , када је СНС постала доминантан фактор у Влади РС, до данас износи 9,3 МЛРД $, што је 37,5 % укупног јавног дуга, или 1450 $ по становнику.

Нова задужења од 1,28 МЛРД $ ће повећати јавни дуг на 26,1 МЛРД $, што је  близу 76 % БНП или 3650 $/становнику, а дуг владе СНС на 10,6 МЛРД $, што ће изнети 40,6 % укупног јавног дуга или близу 1500 $ по становнику. То упрошћено значи да од 10 $ укупног дуга, 4 $ припада дугу који је створила Влада на челу са СНС, а осталих 6 $ отпадају на дуг који је остварен од периода владавине Тита па све до 2012. год.

Због тако неконтролисаног раста јавног дуга поставља се врло значајно питање да ли Србија има дугорочну стратегију уpрављања јавним дугом. Другим речима, да ли постоји дугорочни стратешки план у коме је разрађена концепција враћања таквог јавног дуга? Зар је уопште потребно наглашавати да онај који нема план и не зна како ће вратити дуг, не би смео да се наново задужује и да га повећава. На општу жалост, таква стратегија у Србији не постоји!

Управа за јавни дуг РС на свом сајту је објавила Стратегију управљања јавним дугом у периоду 2016 – 2018. год.:

Click to access Strategija%20upravljanja%20javnim%20dugom%202016-2018.pdf

У том документу кључно је да јавни дуг у том периоду треба да остане у оквиру испод 76 % БДП. И ништа више. То је краткорочни докуменат, на рок од три године, који је далеко од дугорочне стратегије, која је неопходна Републици Србији. И мој лични утисак, који не мора да буде потпуно тачан и меродаван, је да су подаци у њему у значајној мери фризирани. Евидентна је тежња актуелне власти да се тиме постигне двојни утисак: спољашњи – да се страним партнерима кредитни рејтинг земље прикаже у што је могуће бољем светлу, и унутрашњи – да се створи привид заустављања раста јавног дуга, као њен велики успех. Због такве ситуације поставља се још једно питање од пресудне важности: који је степен одрживости дугорочне политике задуживања? И на то питање, на жалост, актуелна Власт нема одговор. А морала би да има.

Такво стање јавног дуга и такав однос према његовом расту отвара следеће последично питање: каква је одрживост економског развоја земље? Опште је позната чињеница да раст јавног дуга ограничава и дестабилизује економски развој земље. То су две противречности. Зато би требало да свака земља смањује јавни дуг, како би унапредила свој економски развој.

Према томе, основне последице раста јавног дуга огледају се у следећем:

• Гушење економског напретка земље
• Повећање опште финансијске нестабилности земље и
• Отварање врата за корупцију на највишем нивоу

Због свега напред наведеног, поставио сам питање министру финансија Г-дину Вујовићу:

ДА ЛИ СЕ ВИ И НОВА ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОСЕЋАТЕ ОДГОВОРНИМ ЗА ПЕРМАНЕНТАН И ПРОТИВЗАКОНИТ РАСТ ЈАВНОГ ДУГА, НЕДОСТАТАК ДУГОРОЧНЕ СТРАТЕГИЈЕ УПРАВЉАЊА ЈАВНИМ ДУГОМ И УВОЂЕЊЕ ЗЕМЉЕ У СВЕ ВЕЋУ ЕКОНОМСКУ НЕСТАБИЛНОСТ КАО ДИРЕКТНУ ПОСЛЕДИЦУ?

И на крају, закључак:

Нова задуживања и раст јавног дуга у ситуацији када је јавни дуг скоро дупло виши од законом дозвољених 45 % БДП, без дугорочне стратегије враћања дуга, ја сматрам економским злочином директно упереним против виталних интереса грађана Србије.

DŽELAT SE PREDSTAVLJA KAO ŽRTVA

Preuzeto sa:

https://istinaotopionici.wordpress.com/2016/10/28/dzelat-se-predstavlja-kao-zrtva/

Došao sam do saznanja da je generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski, potegao „sve svoje veze“ u državnim organima, da me „dozove pameti“ zbog mojih javnih pravnih kritika o katastrofalnoj pravnoj stvarnosti u RTB-u. Državni organi znaju mnogo više i mnogo bolje od mene, za sve gazda Blagojeve „vrline, velika dela i velike radne pobede“. Koliko god gazda Blagoje bio bogat, koliko god imao vlast, moć i silu ne može mi oduzeti Ustavno i zakonska prava, da kao punomoćnik njegovih prognanika, odslikavam katastrofalnu pravnu stvarnost u RTB-u i da istinito, objektivno i javno govorim o svim progonima i satanizaciji doktora nauka, metalurških stručnjaka i svih ostalih zaposlenih koji su majstori svog zanata, a nisu po gazda Blagojevom ćefu i volji. Stoga gazda Blagoju

P R E P O R U Č U J E M

Poštujte Ustav i zakone Republike Srbije i neće biti pravnog haosa u RTB-u koje ste vi izazvali i neće biti potrebe za pravnom kritikom tog haosa. Niste iznad Ustava i zakona i niste pravno nedodirljivi. Sebe dželata nastojite da predstavite kao žrtvu. Dželat ste, a uplašili ste se da se suočite sa istinom i sa svojim žrtvama. Rešio gazda Blagoje da „značajno smanji gubitke u poslovanju i znatne uštede u proizvodnji“, na sledeći način:

1. Da zaposlenima ne isplati 5/12, a možda 8/12 regresa za godišnji odmor,
2. Da zaposlenima ne isplaćuje naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, već im 2 (dva) meseca ne isplaćuje,
3. Da inženjerima umanji zarade od 15 – 20% i da ih šalje na prinudno plaćeno odsustvo do 31.12.2016. godine.

Ovakva solomonska rešenja ne pamti ekonomska teorija i praksa. Ravna su „naučnom otkriću“ i sve velike svetske profitabilne kompanije „učiće od gazda Blagoja“. Gazda Blagoje je zaposlene RTB-a pretvorio u radničko roblje koje ćuti i trpi, niti zbori niti govori, bez urođene potrebe za slobodom, nit se budi niti se buni, čeka da mu neko drugi pronađe zakonite puteve i rešenja u oslobađanju od gazda Blagojevog osmogodišnjeg ropstva. Kad su metalurški stručnjaci sa punom istinom izašli u javnost i kazali ono što misle njihove kolege i drugi zaposleni, kolege su ih proglasile neistomišljenicima, a gazda Blagoje, ljutim neprijateljima. Gazda Blagoje je još novembra 2008. godine, u svojoj besedi kazao: „Došao sam da se osvetim, mnogi će me zapamtiti za sva vremena“.

Po pravilu osveta je svojstvena izbezumljenom i nemoćnom očajniku. Gazda Blagoje je izuzetak od pravila. Došao je i osvetio se. Domogao se bogatstva, vlasti, moći i sile i od RTB-a stvorio izbezumljene i nemoćne očajnike. Osvajanje RTB-a je kratko trajalo i okončano je smenama direktora zavisnih preduzeća i njegovih poslovodstava i dovođenjem gazda Blagojevih direktora. Dao im gazda Blagoje šaku vlasti, materijalne i lične privilegije i povlastice, a u isto vreme ih je okitio strašnom unutrašnjom mukom da mu se svakog dana dokazuju mržnjom, progonima i satanizovanjem svojih kolega, prijatelja, kumova i drugova. Zatim je gazda Blagoje od velikog broja sindikalnih lidera stvorio „svoje ortake“. Zaposlio im užu i širu porodicu, dao materijalne i lične privilegije, za uzvrat ima njihovu bezrezervnu podršku za sve njegove grešne radnje i postupke. Vreme od 2008. godine pa na ovamo, može se nazvati gazda Blagojev pogled.

Cinični i otvoreni progon i satanizacija doktora nauka, zatim metalurških stručnjaka i svih zaposlenih koji su majstori svog zanata. Njegovo „rešenje“ – RTB-u ne trebaju doktori i magistri nauka i inženjeri, biće predmet
proučavanja svih „tehno menadžera najvećih kompanija u svetu“. To vreme se može nazvati i gazda Blagojeva svest – Svest koja je oterala sve dobre stručnjake i domaćine sa njihovih RTB-ovih ognjišta, dajući im do znanja da je njihova ognjišta zauzeo gazda Blagoje. Sindikalno članstvo nije imalo petlju da smeni gazda Blagoja i njegove direktore, a ni svoje sindikalne lidere, „stubove i uzdanice gazda Blagojeve vladavine“. Niti ih razrešavaju, niti ih opozivaju, a još ih finansiraju plaćanjem članarine iz svojih zarada. Školski primer „gazda Blagojevog sindikalnog lidera“ je predsednik sindikata „Nezavisnost“ TIR-a. Pod motom, „uvek na strani zaposlenih i kompanije“. Ovaj „Blagojev lider“ je unapred potpisao čl. 61. KU TIR-a sa tabelom o najnižim koeficijentima po grupama poslova, dajući gazda Blagoju odrešene ruke da ponižava i satanizuje inženjere i sve visokoškolce i sve zaposlene majstore svog zanata određivanjem najnižih koeficijenata u grupi. Kao predsednik ovog sindikata i Predsedavajući Skupštine TIR-a, potpisao je zahtev za davanje saglasnosti prinudnih plaćenih odsustava dužih od 120 radnih dana. Uvek je na strani zaposlenih, zar ne!

Gazda Blagoje javno bruči i ruži kanadsku firmu „SNC Lavalin“, a i vrapci na grani znaju da je gazda Blagoje ovu firmu izabrao za projektanta, izvođača i dizajnera bez međunarodnog tendera. Javno bruči i ruži a nije sa ovom firmom ugovorio garantne uslove za tehnologiju, mašine i opremu. Gazda Blagoje je uspešno organizovao i sproveo „petodnevni remont“, a zatim organizovao „dva narodna veselja“ u hotelu „Jezero“. Svaka čast zaposlenima koji su neposredno radili na remontu u najgorim mogućim uslovima. Zaslužili su i mnogo više stimulacije i da se kao ljudi opuste i provesele. Međutim, gazda Blagoje je njihovu muku i trud zloupotrebio. „Opštenarodna veselja“ bila su nešto drugo.

Šta je to gazda Blagoje slavio? Gubitke u proizvodnji bakra preradom uvoznog koncentrata, minimalnu proizvodnju domaćeg koncentrata, umanjenje zarada inženjerima i njihova prinudna plaćena odsustva ili osmogodišnjicu vladavine RTB-om kojeg je doveo pred kolaps i propast! Šta će biti povod za treće gazda Blagojevo „narodno veselje“? Tehnološki viškovi i masovna otpuštanja zaposlenih! Ubeđen sam da će Predsednik Vlade RS, doneti pravovremene odluke i spasiti RTB-e od kolapsa i propasti i da neće amnestirati i pomilovati gazda Blagoja za njegova „velika dela“.

U protivnom, gazda Blagoje je došao, osvetio se i u crno zavio RTB-e i zaposlene. Amnestiran i pomilovan nastaviće da živi sa svojom porodicom kao car, a zaposleni sa svojim porodicama i na ulici, proklinjaće svoju sudbinu i osuđivati sebe i za svoje kukavičluke.

Bor, 24.10.2016.godine               Đorđije Klikovac, Diplomirani pravnik iz Bora

ПОВРЕДЕ НА РАДУ У РТБ БОР

У задње време у Бору и широј јавности је јако актуализована ситуација са повредама на раду које су се десиле у РТБ Бор. Као и код сваке друге теме која захтева стручност и квалитетне изворе информација, у њиховом недостатку је дошло до испољавања разних импровизација и злоупотреба, са различито интонираним циљевима: на једну страну пренаглашавања њиховог значаја а са друге стране њиховог минимизирања. А истина је увек негде на средини. У том циљу је написан овај текст.

На почетку треба видети шта кажу званични извори. На сајту РТБ Бор постоји један део који се бави повредама на раду:

http://rtb.rs/izvestaj-o-povredama-na-radu-za-2015/

На њему је дат званични извештај о кретању повреда на раду током 2015. и 2016. год. са освртом на 2014. и 2013. год.

Из тог извештаја се може претставити преглед кретања повреда на раду по годинама:

Година	Тешке повреде	Лаке повреде	Укупно
2015	26	215	241
2016 (I-IX)	15	131	146
Ukupno	41	346	387

Сектор за БЗНР, ЗОП и екологију РТБ Бор је уз поменути извештај дао следеће образложење (преузето из извештаја):

С друге стране, после треће тешке несреће у задњих десет месеци у којој је тракасти транспортер у раду ишчупао руку раднику, објављено је много новинских чланака, ТВ извештаја и интернет постова са коментарима који су имали критичку димензију тог догађаја. Чак је и једна ТВ емисија посвећена том догађају: https://youtu.be/Lq1chpNiSBQ

Мени се многи од тих коментара а нарочито та емисија није свидела, јер ми је „мирисала“ на политичку злоупотребу несреће и унесрећених, што је мени увек било дегутантно.

РТБ Бор је реаговао на такве коментаре са текстовима у својим гласилима (лист „Колектив“), у којима је покушао да релативизује насталу тешку слику о стању безбедности на раду у РТБ Бор. И то ми се такође није свидело.

Због свега напред наведеног као стручњак који већ четрдесет година ради у РТБ Бор, од којих 22 календарске године на свим руководећим пословима у РББ Бор, погон Јама, где безбедност на раду има посебну димензију, желим дати своје мишљење о датој ситуацији и проблематици у вези стања безбедности на раду у РТБ Бор.

1. У РТБ Бор се већ осам година спроводи диктатура једног човека, Благоја Спасковског. Сво руководно и руководеће особље је постављено на функције уз поштовање два основна критеријума:

• Слепа, безусловна и безрезервна послушност и
• Капацитивна ограниченост

2. Стратегија, концепција и оперативни планови производње су погрешно усмерени. Основни мотив рада Компаније није успостављање рентабилне производње, већ одржање на функцији Благоја Спасковског, обезбеђење његовог опстанка. Сво руководно особље мора фабриковати фингиране „успехе“, да би се све то слило у један велики „УСПЕХ“, којим се Благоје Спасковски храни, а кога у суштини нигде нема. Тај „успех“ се једино може обезбедити пресијом на раднике, страхом, увођењем климе опште нестабилности. У таквим условима радници су потпуно слуђени и доведени у ситуацију да безпоговорно извршавају налоге претпостављених, а ови такође, пошто су у истој ситуацији, слепо извршавају налоге главнокомандујућег Благоја Спасковског.

Типичан пример за то је напред поменути извештај Сектора за БЗНР, ЗОП и екологију РТБ Бор. За недозвољено висок ниво повреда оправдање се тражи у појачаним захтевима у процесу производње а кривица у ниском степену свести и одговорности запослених радника. Да сам ја на месту директора РТБ Бор, ја бих подносиоца таквог извештаја моментално сменио.

3. Једна од цена којима се плаћа диктаторски режим који је успостављен у РТБ Бор је и значајни пад нивоа безбедности на раду. Док је Благоје Спасковски на власти у РТБ Бор то се неће поправити, већ ће бити све горе и горе.

И на крају, ја у мојим текстовима о РТБ Бор често потенцирам да криза која је настала у његовом пословању има три значајна аспекта: технолошки, економски и еколошки. Сваки од та три аспекта има свој значај и димензију и ја сам већ доста писао о томе. Овај текст отвара четврти аспект кризе: криза безбедности на раду, која као и претходне има свој значај и тежину и у великој мери продубљује општу кризу у коју је РТБ Бор доспео.

ЛИЧНА ПОРУКА:

Као члан чете за спашавање погона Јама у саставу РББ Бор и РТБ Бор и њен дугогодишњи старешина, учествовао сам у многим интервенцијама спашавања у рударским несрећама широм ондашње Југославије и Србије. Најтеже и најопасније интервенције су нам биле у Алексиначким рудницима (90 мртвих) и у Тузли (180 мртвих). Један сам од поносних носилаца Одликовања Председништва Југославије за изузетне резултате у тим активностима.

Такође сам учествовао у многим интервенцијама у спашавању унесрећених и санацији последица у РТБ Бор. Из таквих активности имам немерљиво искуство.

Било је укупно преко 90 мртвих које сам ја са својим камаратима извукао из рудника у тим интервенцијама, не рачунајући тешке и лаке повреде. Иако ме у моменту док ово пишем обузима туга, с поносом изјављујем да никада ни једног свог рударског камарата нисмо оставили под земљом, често ризикујући и своје животе.

Значи, знам шта пишем! Знам добро материју којом се бави овај чланак. И због тога посебно наглашавам следеће:

Пошто је Благоје Спасковски дилетант међу менаџерима и нема капацитета да води Компанију, апелујем на њега да из Сектора за БЗНР, ЗОП и екологију РТБ Бор и осталих Сектора у саставу осталих предузећа у његовом саставу уклони нискокапацитивне и слепо послушне дилетанте, јер њихов дилетантизам се плаћа тешким последицама .

ДАЛЕКО ВАМ ЛЕПИ АЗЕРБЕЈЏАН

 

На слици: Споменик некадашњем председнику Азербејџана Хајдару Алијеву у Ташмајданском парку у Београду

Скупштина Републике Србије је 14.10.2016. год. усвојила Закон о потврђивању споразума о зајму између Владе РС као зајмопримца и Владе Републике Азербејџан као зајмодавца за финансирање изградње деоница Љиг – Бојковци;  Бољковци – Таково и Таково – Прељина аутопута Е – 763 у Републици Србији од 2. Фебруара 2012. год.

Укупна вредност кредита је 300 милиона €, камата 4 % плус интеркаларна камата 0,5 %. Грејс период је истекао и почело је његово сервисирање.

Грађанима који су гласали за Покрет Доста је било, првенствено из Источне Србије, желим да саопштим да сам ја, као и цела посланичка група ДЈБ, гласао против оваквог Закона.

Пре но што образложим разлоге за такво изјашавање, желим да напоменем да нема развоја земље без развоја виталних објеката инфраструктуре. И то никако не може и не сме бити спорно. Ово изјављујем да ми не би неко импутирао да сам ја против тога.

Па шта је онда спорно?

Спорна је одговорност. Одговорност за успешну реализацију таквих пројеката. У комунистичком и посткомунистичком периоду наше земље уврежио се манир да је један значајан пројекат инфраструктуре завршен онда када се заврши инвестициона изградња, пресече црвена врпца, објаве сва средства информисања и добије дозвола за рад. У нормалном свету пројекат је завршен тек онда када се отплати.

Е, тај други део одговорности ме плаши. И за мене је споран. Претходног дана у Скуштини се водио претрес о Комбинату Смедерево. У расправи је десетак пута  наглашено да је током 2014. и 2015. год. направљен губотак од 276 милиона € и нисмо успели да утврдимо ко је за то одговоран. Ја сам поменуо и РТБ Бор са 230 милиона € губитка у истом периоду – и ту нисмо нашли ко је одговоран. Јавни дуг се приближио износу од 80 % БДП. И ту нема одговорности.

Због тога бих волео да сазнам која је стратегија Владе РС за повратак не само овог, већ и осталих кредита. Из којих извора?

Рупу у којој смо, актуелна власт копа све дубље. На једној страни већ дужи низ година се врши неконтролисано задуживање, а на другој страни се урушава кључни извор реалних средстава за повратак дугова, а то је привреда.

Искуство говори да власт која нема добро утемељену стратегију развоја привреде и не жели да прихвати одговорност и обавезу за смањење постојећег нивоа задужености не би никако смела да се олако задужује. Као стручњак са дугогодишњом праксом у привреди, апсолутно сам сигуран да се применом добро утемељене и уравнотежене стратегије развоја привреде и спречавањем разбацивања буџетских средстава у великој мери могу обезбедити домаћи извори средстава за овакве пројекте.

 

 

ЗАКОН У ТОПУЗУ

 

Посланичка група Доста је било од конституисања XI сазива Скупштине Републике Србије се суочила са најгрубљим кршењем Пословника о раду од стране председнице Г-ђе Маје Гојковић. Према члановима посланичке групе Доста је било се спроводи континуална дискриминација, која се огледа у следећем:

1. Није обезбеђена одговарајућа позиција у скупштинској сали посланичкој групи ДЈБ, која још увек седи у простору који је био привремено одређен за прву седницу Скупштине, а није прикладан распореду у складу са изборним резултатима.
2. Није извршен избор подпредседника Скупштине из посланичке групе ДЈБ, док из осталих јесте.
3. Није омогућено посланици Љупки Михајловској, која се креће уз помоћ инвалидских колица, да буде у групи са својим колегама. Онa је смештена иза њих у простору обезбеђеном за особље скупштинског обезбеђења.
4. Приликом избора председника и заменика председника у скупштинским одборима, као и свим осталим радним телима Скупштине нема представника посланичке групе Доста је било. Дискриминација је сувише очигледна и намерно се спроводи.
5. Не поштује се достојанство Скупштине и посланика посланичке групе ДЈБ:

• Дозвољава се директно обраћање представника посланичке групе СНС, што им је постао уобичајен манир
• Дозвољавају се личне увреде, нарочито председника посланичке групе ДЈБ, иако је председнику скупштине јасно стављено до знања да на увреде такве врсте неће одговарати

На задњем заседању  дана 12.октобра прeдседница Скупштине је по ко зна који пут дозволила једном од посланика СНС да се директно и увредљиво обраћа представницима једне опозиционе посланичке групе. Посланици ДЈБ, иако у тој дискусији нису директно прозвани, су подигли књигу у којој су садржани сви одговарајући Закони и Пословник о раду Скупштине, чиме су јасно ставили до знања да се грубо крши Пословник а да председница Скупштине то дозвољава.

Даљи ток расправе је извучен из стенограма о раду Скупштине и приказан у прилогу. Ја га прилажем без икаквог коментара, то препуштам читаоцима.