БОР: ПРЕДИЗБОРНО УТЕРИВАЊЕ СТРАХА

 Српска напредна странка нема капацитета да се одржи на власти демократским средствима. Због тога је развила  методе владавине страхом које проузрокују стагнацију и урушавање свих институција система, незадовољство грађана, општу несигурност и њихову растућу апстиненцију. То води у све веће заостајање у развоју земље и потонуће на само дно Европе. Овај чланак представља један мали практични доказ такве тезе.

 

Приближавају се локални избори у Бору. Владајућа СНС – СПС коалиција започела је припреме за тај важни догађај. Већ месец дана се организују састанци по општинским месним заједницама. У недељу, 17. децембра извршена је практична провера њихове способности и спремности тако што је организовано двадесет аутобуса који су превезли 1000 људи из Бора (махом радника РТБ Бор и јавних предузећа) на митинг СНС – СПС у Неготину. Смештени су у халу која прима 1500 људи. Власт је тако демонстрирала своју „снагу“.

После тога састанци са грађанима по месним заједницама су се наставили. Сценарио за њихово одржавање је следећи: увидом у страначку евиденцију пронађу се махом млађи радници који су из те месне заједнице. Затим им руководства фирми у којима су запослени „пријатељски“ препоруче да дођу на састанак, јер ће присуство бити евидентирано. Њихов задатак је да испуне салу и да или ћуте или постављају унапред наручена питања, али и да поведу незапослене рођаке и комшије, који, ако буду послушни и прикупе довољан број „сигурних гласова“, имају шансе да буду запослени.

Затим Благоје Спасковски одржи говор. Питања и дискусије после тога су строго каналисани. Благоје све обећава. Ако се случајно деси да на састанак залута неко од грађана који мисли својом главом и кога није лако уплашити, па постави неко питање које им не одговара, примењују се добро разрађене методе које су описане у приложеном својеручно писаном тексту.

Име аутора и његова адреса су познати.

Такође је познато име и адреса батинаша који се помиње у овом тексту.

KUD PLOVI OVAJ BROD?

(komentar izveštaja o poslovanju RTB Bor za 2016. god., koji je podnet APR u jesen 2017. god.)

 

Slika koja se ne sme zaboraviti: Upravni odbor RTB Bor usvaja Biznis plan avgusta 2011, god.

 

Poštovani čitaoci, pokušajte da na Google ili bilo kom drugom pretraživaču pronađete bilo koju informaciju o „Biznis planu za proizvodnju bakra za period 2011- 2021. godina“. Nečete naći ništa. Pokušajte da odete u Bor i da od bilo kog zvaničnika, funkcionera ili menadžera u RTB Bor zatražite da vam daju na uvid taj dokumenat. Nema ga. Ispario. Nestao. Zakopan duboko pod zemljom. A to je krovni dokumenat na osnovu koga su svi rukovodeći i rukovodni organi RTB Bor i vlada Republike Srbije u drugom delu 2011. god. doneli odluku o pokretanju investicionog ciklusa rekonstrukcije rudničkih i revitalizacije metalurških kapaciteta proizvodnje bakra. U njegovu realizaciju utrošeno je skoro pola milijarde evra kreditnih sredstava uglavnom uz garancije države Srbije. Taj program je još uvek zvanično na snazi, sve do 2021. god. Njegova dosadašnja realizacija je doživela težak neuspeh i pretvorila se u največu promašenu investiciju u novijoj istoriji Srbije, za šta isključivu odgovornost snosi menadžment RTB Bor na čelu s Blagojem Spaskovskim i sve vlade Republike Srbije počev od 2008. god. do danas, bez iziuzetka. Podsećanja radi, pogledajte donji link iz tog vremena:

https://drive.google.com/file/d/1NbjZm0tka30HIoJWKp3x9ETqm2d9U7qw/view?usp=sharing 

Pre izvesnog vremena APR je objavio zvaničan izveštaj o poslovanju RTB Bor za 2016. god. Podaci o ostvarenoj proizvodnji iz tog izveštaja su upoređeni sa podacima o planiranoj proizvodnji iz Biznis plana. U donjoj tabeli je prikazan odnos planiranih i ostvarenih količina iskopina.

Iz tabele se vidi da ukupan podbačaj u količinama iskopina iznosi 150 miliona tona (na nivou sadašnje četvorogodišnje proizvodnje), sa trendom daljeg enormnog uvećanja. Ta cifra jasno pokazuje da je rudnička proizvodnja u RTB Bor u krizi iz koje neće moći da izađe bez dramatičnih promena strategije i koncepcije rada.

Uporedjenje planirane i ostvarene proizvodnje metala u istom periodu je prikazano u donjoj tabeli.

Gornja tabela pokazuje da je proizvedeno skoro 140 000 tona bakra (takođe na nivou sadašnje četvorogodišnje proizvodnje), 1 600 kg zlata i 4500 kg srebra  manje od Biznis planom predviđenih količina,  što po sadašnjim cenama metala, iznosi skoro 900 miliona $. Možemo samo da zamišljamo šta bi bilo da je taj prihod ostvaren? Te činjenice potvrđuju konstataciju da je RTB Bor u nikad većoj tehnološkoj i ekonomskoj dubiozi.

Suprotno ovim činjenicama, unazad nekoliko meseci sa svih nivoa vlasti orkestrirano se šalju sasvim suprotne, ničim utemeljene poruke o “dobrom poslovanju” kompanije. Na taj način problem se sigurno neće rešiti. Niti će moći da se spreče posledice. Niti će moći da se pobegne od odgovornosti za največu promašenu investiciju u novijoj istoriji Srbije.

Izlaz iz postojeće situacije postoji i vrlo je jednostavan: proterati politiku iz kompanije, kao condition sine qua non i prepustiti je sposobnim i kredibilnim, odgovornim stručnjacima, koji će znati da osmisle i sprovedu strategiju njenog uspešnog oporavka. Uslovi za to još uvek postoje.

ВЛАСТ НЕ ДОЗВОЉАВА ДА СРБИЈА ЧУЈЕ ИСТИНУ О РТБ БОР

Моје излагање на седници одбора за привреду НСРС у понедељак, 4. децембра 2017. поводом предлога закона о буџету за 2018. год. Жеља ми је била да аргументовано докажем да у разделном делу буџета средства за отплату ануитета за кредит Export Development Canada фонда у укупном износу од 28 милиона евра стављају РТБ Бор у привилегован положај.

Затим излагање такође на седници одбора за привреду НСРС дана 6. децембра поводом предлога закона о изменама и допунама закона о стечају. Трудио сам се да аргументима докажем да је стечајни поступак кроз спровођење УППР у РТБ Бор неуспешан.

Затим је на почетку пленарног заседања скупштине посланичка група Доста је било предложила да се конституише Анкетни одбор који би преиспитао ефекте пословања и спровођења УППР у РТБ Бор. Предлог није усвојен.

После тога моје излагање на пленарној седници Народне скупштине РС. Министру финансија сам поставио два образложена питања везана за проблематику пословања РТБ Бор.

Уместо министра економије одговорио ми је министар привреде. Његов одговор је у потпуној контрадикцији у односу на моје питање. Излагање једног од нас двојице сасвим очигледно није подупрто аргументима.

После свега наведеног сасвим је очигледно да актуелна власт не дозвољава да се чује истина о РТБ Бор. Да су тврдње министра Кнежевића тачне, власт би сасвим комотно могла да дозволи да се конституише Анкетни одбор који би преиспитао ефекте пословања и спровођења УППР у РТБ Бор. Врло лако би доказала да моје оптужбе да је РТБ Бор постао највећа промашена инвестиција у новијој историји Србије нису ааргументоване и ја бих морао сносити сасвим извесне консеквенце.

ПРЕДЛОГ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2018. год. СТАВЉА РТБ БОР У ПРИВИЛЕГОВАН ПОЛОЖАЈ

 

Посланицима Народне Скуштине Републике Србије је у четвртак, 30. новембра, са месец дана закашњења у односу на законом предвиђени рок, достављен на разматрање ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О БУЏЕТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2018. ГОДИНУ који се састоји од 717 густо куцаних страна. За само неколико дана, рачунајући и викенд, посланици требају да сав тај материјал проуче, предложе амандмане за његово побољшање и спреме се за дискусију.

Пошто је моје уже усмерење привреда, рударска индустрија и РТБ Бор, ја сам се сконцентрисао на анализу тог дела предлога Закона о буџету.

Пошто је РТБ Бор уназад неколико година био перманентни крисник субвенција из буџета, потражио сам у члану 1 на расходној страни, у тачки 1.4 ниво средстава предвиђених за субвенције. Тај део је приказан на доњој слици.

Из искуства знам, пратећи дешавања у РТБ Бор, да буџетска средства намењена за субвенције пре него стигну тамо где су намењена, пролазе кроз „тамни вилајет“ у коме се дешава много тога нетранспарентног. Ненаменско и нетранспарентно трошење тих средстава је задњих година постало једна од главних коруптивних активности у држави. Због тога се мора упорно инсистирати на њиховом наменском и транспарентном коришћењу.

Затим у делу обавеза – унутрашњем дугу, под ставкама 5.4 и 5.5 наводи се дуг РТБ Бор према Export Development Canada, како је приказано на доњој слици.

Исплата ових ануитета је у контрадикцији са УППР РТБ Бор од 01.04.2015. год., који је усвојен од стране привредног суда у Зајечару и потврђен од стране Апелационог суда у Нишу новембра 2015. На доњој слици је приказан основни мотив увођења УППР у РТБ Бор, из кога се јасно види да је једна од његових основних карактеристика „намирење повериоца у износима и према моделима“ предвиђеним тим документом.

Према законима републике Србије није могућа паралелна примена УППР и исплата годишњих ануитета из буџета. Ако је УППР на снази, онда РТБ Бор мора измиривати обавезе према том документу. Насупрот томе, ако се ануитети исплаћују из буџета, онда се мора прогласити неуспех УППР, што за собом повлачи тешке консеквенце по РТБ Бор. У прилог томе доња слика приказује јасне обавезе према Export Development Canada.

Оваква дубиоза је већ била наговештена када је РТБ Бор пре пар месеци послао у АПР званичан финансијски извештај о пословању за 2016. год, по коме је исказао негативу из текућег пословања у износу од 54 милиона долара.

Такође је важно осврнути се на издатке буџетских корисника за капиталне пројекте, који су планирани у укупном износу од 80,0 млрд. динара. У односу на Буџет за 2017. планирано је да издаци за капиталне пројекте буду виши за 16,4 млрд. Од тих средстава овде се посебно издваја капитални издатак према буџетском кориснику Министарству рударства и енергетике (раздео 28; глава 28.0; програм 0503; функција 440; програмска активност/пројекат 5001 – Изградња новог тунела Кривељске реке; економска класификација 511 – зграде и грађевински објекти) за изградњу новог тунела/колектора Кривељске реке. За тај издатак је пројектовано:

Колектор Кривељске реке је еколошки проблем од прворазредног значаја, по многима он представља „еколошку бомбу“ која може нанети еколошку штету катастрофалних размера. За његову санацију до сада је утрошено, без нарочитог успеха, много милиона долара. Средином прошле деценије Светска банка је у сарадњи са владом Републике Србије усвојила програм санације историјских еколошких штета насталих стогодишњим пословањем индустријских постројења РТБ Бор. Вредност програма је износила 42 милиона долара. Израда новог колектора Кривељске реке је била једна од значајнијих ставки тог програма за чију реализацију је било предвиђено 12 милиона долара. После неколико година пројекат израде новог колектора је доведен до објаве тендера за избор извођача радова. Опструкцијом првенствено од оних који би од реализације тог програма требали имати највише користи, програм није реализован, и Светска банка је повукла остатак средстава. И сада, исти тај програм се јавља као ставка у буџету. Суштина тог маневра је да се средства за његову реализацију најзад могу провлачити кроз „тамни вилајет“, што је од почетка био циљ појединаца на одговрним позицијама.

У среду, 6. Новембра 2017. год. предлог Закона о буџету ће се појавити пред посланицима Народне Скупштине Републике Србије. Ја ћу се борити да се средства пореских обвезника троше транспарентно и наменски у складу са законима ове земље и интересима грађана, заступајући и бранећи ставове наведене у овом тексту.

 

Бор, Србија, 03.12.2017. год.

др Бранислав Михајловић, дипл. инж. руд.

                                                                        научни сарадник,

                                                                        народни посланик

 

 

I MI KONJA ZA TRKU IMAMO: RUDNO LEŽIŠTE „BORSKA REKA“

Unazad više od godinu dana naša javnost je preplavljena bombastičnim izveštajima u svim medijima da je u neposrednoj blizini Bora u lokaciji Čukaru Peki pronađeno rudno ležište bakra i zlata koje po kvalitetu sirovina predstavlja ležište svetskog značaja. I to je tačno. Neki mediji su čak išli dotle da hiperbolišu njegov značaj i da ga svrstavaju u „najveća svetska ležišta tih metala“, što naravno nije tačno.

Ovaj članak sam napisao kao stručnjak i dobar poznavaoc prilika u oblasti rudarske industrije. U sasvim dobroj nameri da istaknem naš odnos prema onome što je naše i onome što je tuđe. Mi već više od dve decenije posedujemo sistematizovane podatke o rudnom ležištu Borska Reka koje je po potencijalnosti možda i značajnije od rudnog ležišta Čukaru Peki. Ali mi o tome ćutimo. Ne znamo ili nećemo da iskoristimo njegovu izuzetnu potencijalnost. Nemo gledamo kako kanađani ispred našeg nosa rade isto ono što mi niti hoćemo niti umemo. Zbog toga dajem javnosti na uvid skraćeni izvod iz studije Svetske banke koji već 12 godina leži po nečijim fijokama.

 

LOKACIJA 

Rudno ležište „Borska reka“ se nalazi u istočnom delu Republike Srbije, u centralnom delu tzv. „Timočkog eruptivnog basena“, u industrijskoj zoni u krajnjem severnom delu grada Bora.

Grad Bor je lociran 240 km jugoistočno od Beograda, u blizini granice sa Republikom Bugarskom. Do Bora se od Beograda putuje 160 km autoputem Beograd – Niš do Paraćina, a zatim regionalnim putem 80 km do Bora. Kroz Bor takođe prolazi moderna železnička pruga Beograd – Niš.

GEOLOGIJA

 Rudno ležište „Borska reka“ predstavlja veliku porfirnu mineralizaciju bakra smeštenu na dubini od 400 m do 1200 m, dokle je istraženo, pa i dublje, ali u tom delu nije istraženo. Zaleganje rudnog ležišta je usmereno prema severozapadu pod uglom od 45⁰. U svojim nižim delovima naslanja se na tzv.“Borski rased“. Ležište po svojim dimenzijama spada u grupu velikih rudnih ležišta. Na dubini 800 m do 900 m od površine ima najveću površinu, gde mu je dužina 1500 m a širina 700 m, odnosno površina od 500.000 m².

Rudno ležište je istraženo dubinskim bušenjem sa površine početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Izbušeno je 53 bušotine ukupne dužine oko 54.000 m, posle čega je izvršena kategorizacija rudnih rezervi klase C₁ koje su u okviru graničnog sadržaja 0,3 % Cu iznosile 616.796.899 t rude srednjeg sadržaja 0,605 % Cu, 0,225 g/t Au i 1,911 g/t Ag. U periodu od 1982.  god. do 1986. god. izvršeno je istraživanje iz Jame sa nivoa k – 155 m  (550 m od površine terena) kroz izradu hodnika u dužini od oko 1.500 m i paralelno dubinsko bušenje iz njih. Istraživan je prostor iznad kote k – 155 m. Zatim je 1998. god. izvršeno još jedno istraživanje dubinskim bušenjem sa istog nivoa, ali prostora ispod k – 155 m, sve do k – 540 m. Ukupno je u cilju istraživanja rudnog ležišta „Borska reka“ izbušeno što sa površine, što iz Jame, 112 bušotina ukupne dužine oko 65.000 m. Zona rudnog ležišta do dubine od 800 m (kota k – 395 m) je istražena i kategorisana kao „B“ rezerve, dok je zonu ispod te kote potrebno doistraživati da bi se i ona mogla prekategorisati u „B“ kategoriju. Procena je da je u tom cilju potrebno izbušiti još oko 50.000 m dubinskih bušotina iz Jame.

U sklopu programa istraživanja obavljenog tokom 1998. god. izvršena je i kompletna inžinjersko-geološka prospekcija i analiza jezgara iz istražnih bušotina, obavljeno je obimno i detaljno laboratorijsko ispitivanje fizičko-mehaničkih osobina pripremljenih uzoraka i izvršena su tehnološka ispitivanja flotacijske prerade rude.

Početkom godine 2005. urađen je geološki blok-model, čime je uokvirena baza podataka  rudnog ležišta „Borska reka“.

a)                                                                     b)

Sl. 1: Prostorni položaj rudnog ležišta “Borska reka“, poprečni presek (a) i odnos sa površinom terena (b)

Po geološkom blok modelu ukupne geološke rudne rezerve iznose:

Geološke rezerve do k – 450 m, koje će biti obuhvaćene pri definisanju eksploatacionog bloka prve faze otkopavanja iznose (klasa A, B i C₁):

Aprila 2005. god. u saradnji stručnjaka Svetske banke, NCL projektantske kompanije iz Čilea i RBB Bor u „Analizi potencijalne primene metode blokovskog samoobrušavanja“ izrađen je scenario eksploatacije rudnog ležišta „Borska reka“ uz primenu metode otkopavanja „block caving“. Po tom scenariju u eksploatacionom bloku prve faze otkopavanja do k – 450 m obuhvaćena je ruda sledećih karakteristika:

Količina rude                                   137.430.000 t

Sadržaj Cu                                        0,557 %

Sadržaj Au                                        0,231 g/t

Sadržaj Ag                                         1,681 g/t

Sl. 2: Eksploatacioni blok prve faze otkopavanja rudnog ležišta “Borska reka“

KONCEPT OTVARANJA I TEHNOLOŠKI TOK RUDE

Po scenariju razrađenom u pomenutoj studiji Svetske banke za eksploataciju će se pripremiti prvi (gornji) eksploatacioni blok sa nivoom podsecanja dna bloka na koti k – 450 m, dok će transportni nivo (transportne trake) biti na k – 500 m. Sa tog nivoa se uskopima ruda trakama prevozi do bunkera na nivou XV horizonta, a dalje izvozi kroz cev bivšeg servisnog okna na površinu. Servisno okno će se preraditi u izvozno okno, a izvozno u servisno. Dalje će se ruda transportnim trakama po površini terena prevoziti do flotacije Veliki Krivelj.

METODA OTKOPAVANJA

Rudno ležište „Borska reka“ po sadržaju bakra i ostalih metala spada u red siromašnih rudnih ležišta i jedina metoda otkopavanja uz čiju se primenu mogu obezbediti ekonomski povoljni efekti je tzv. „block caving“. U doktorskoj disertaciji dr Branislava Mihajlovića je dokazano, a u studiji Svetske banke potvrđeno, da se takav način eksploatacije u rudnom ležištu „Borska reka“ može tehnološki i ekonomski uspešno primeniti.

Suština te metode otkopavanja je u tome da se rudno ležište poduhvata na velikim dubinama, sa visinom eksploatacionog bloka od 200 m pa čak u novije vreme i do 600 m, dno bloka se podseče na jednoj velikoj površini (do nekoliko hektara) i na taj način izazove tzv. „prinudno zarušavanje“ rude iz natkopnih masa. Ruda se kroz specijalno pripremljene levke istakanja u dnu bloka „istače“ tako što se utovara jamskim utovaračima. Koliko se rude istoči, toliko se u natkopnom masivu obruši nove rude. Suština je da se ruda dobija bez troškova bušenja i miniranja. Po svojim kapacitetima i ekonomskim efektima, metoda se približava ili čak izjednačuje sa površinskom eksploatacijom.

UTICAJ OTKOPAVANJA NA POVRŠINU TERENA

Na samom početku ovog materijala je istaknuto da se rudno ležište prostire u industrijskoj zoni u kranjem severnom delu grada Bora. Metoda otkopavanja „block caving“, po kojoj će se rudno ležište otkopavati, izazvaće zarušavanja površine terena u velikom obimu. U studiji Svetske banke analiza je pokazala da će zarušavanje zahvatiti sledeću infrastrukturu na površini, što će izazvati troškove njenog izmeštanja od 32 milona USD:

• Železničku prugu (tunel) Bor – Majdanpek,
• Put Bor – Krivelj,
• Deo naselja Brezonik,
• Deo naselja Bor – MZ Sever,
• Deo starog površinskog kopa u Boru,
• Staro gradsko groblje u Boru,
• Kolektor Borske reke.

EKONOMSKI EFEKTI

Tokom prve faze eksploatacije rudnog ležišta Borska Reka od 15 godina biće ostvaren prihod:

Ukupni troškovi investiranja u pripremu za eksploataciju, za rudnik i flotaciju, iznose 172 miliona USD (1,25 $/t rude).

Operativni troškovi proizvodnje se predviđaju na nivou:

Investicije:          1.25 $/t rude x (100/0.561) / 0.8 /0.9 = 309.47 $/t Cu konc

Rudnik:                7.50 $/t rude x (100/0.561) / 0.8 /0.9 = 1 856.80 $/t Cukonc

Flotacija:              6.00 $/t rude x (100/0.561) / 0.8 /0.9 = 1 485.44 $/t Cu konc

UKUPNO OPERATIVNI TROŠKOVI                                  = 3 651.71 $/t Cu konc

Indirektni troškovi su uvećani za 35 %, pa ukupni troškovi proizvodnje koncentrata iznose:

3 651.71 $/t Cu konc x 1.35 = 4.929.81 $/t Cu konc,

4 921.81 $/t Cu konc x 544 320 t Cu konc = 2 683 395 000 $

Profit iznosi:

3 539 822 000 $ – 2 683 395 000 $ = 856 427 000 $,

ili 1 573.39 $/t Cu konc

     ZNAČAJ ZA DRUŠTVENU ZAJEDNICU

Koncept prve faze eksploatacije rudnog ležišta „Borska reka“, razrađen u studiji Svetske banke predviđa nivo proizvodnje od blizu 40.000 t bakra u koncentratu godišnje tokom narednih 15 godina. To obezbeđuje stabilnu razvojnu perspektivu rudničke proizvodnje bakra u RBB Bor. Takođe će omogućiti zamah pratećih delatnosti i dizanje standarda u gradu Boru i široj društvenoj zajednici.

 

U Boru, novembra 2017. god.

Obradio: dr Branislav Mihajlović, dipl. inž. rud.

PERSPEKTIVE PROIZVODNJE BAKRA U RTB BOR

  

 Na slici: Prostorni položaj rudnog ležišta „Borska Reka“

Unazad nekoliko decenija došlo je do koncentracije najmodernije tehnologije u razvoju rudarske proizvodnje bakra u rukama malog broja najrazvijenijih kompanija u svetu. Te kompanije osvajaju sve veći monopol na svetskom tržištu i zarađuju ogromne profite. Ostale kompanije ne mogu da prate taj trend i sve više zaostaju, tehnološki, ekološki i ekonomski.

Za nas je važno pitanje: gde je mesto Srbije u tome? Može li proizvodnja bakra u Srbiji da na svetskom tržištu konkuriše tehnološki razvijenim proizvođačima bakra?

Od 46 zemalja u svetu koje se bave industrijskom proizvodnjom bakra, Srbija je prošle godine zauzimala 26. mesto, sa nivoom godišnje proizvodnje od 34 000 t. Sa srednjim sadržajem bakra u iskopanoj rudi od 0,28 % i ostvarenjem od preko1 200 t iskopina po toni proizvedenog bakra, uglavnom iz površinske eksploatacije, kao i ostvarenim troškovima od 6,8 USD/t iskopina srpski kompleks proizvodnje i prerade bakra daleko zaostaje za svetom.

Površinska eksploatacija bakra sa takvim parametrima nema nikakve šanse da konkuriše svetu zbog niskog sadržaja bakra u rudi i prevelike količine iskopina po toni proizvedenog bakra, što poražavajuće utiče na ekonomiku a naročito na ekologiju. U Srbiji se po toni proizvedenog bakra proizvodi duplo više otpada nego u svetu, a cena koštanja proizvodnje bakra je takođe dvostruko skuplja nego u svetu.

Najveće šanse da sustigne savremenu tehnologiju proizvodnje bakra Srbija ima u podzemnoj eksploataciji. Već više od dvadeset godina Srbija raspolaže sistematizovanim bazama podataka istraženog rudnog ležišta „Borska Reka“ koje spada u svetsku klasu resursa visoke potencijalnosti i koje je idealno za primenu napred opisanih visokosofisticiranih tehnologija.

Problem je u tome što u Srbiji nisu prisutne takve tehnologije, nema iskustava u njihovoj primeni i nema kadra koji je obučen da izvrši njihovu implementaciju. S druge strane, u RTB Bor je na sceni dugoročni razvojni program proizvodnje bakra koji se bazira na dominantnoj površinskoj eksploataciji i koji, kako je napred opisano, vodi u tehnološki, ekonomski a naročito ekološki ćorsokak.

Ono najvažnije za optimalan razvoj rudničke proizvodnje bakra – odgovarajuće resurse na kojima ona može uspešno da se primeni, Srbija poseduje. Ne poseduje tehnologiju, odgovarajuču vrstu znanja i kadar sposoban za njenu implementaciju. Otežavajuća okolnost je što je razvoj usmeren u pogrešnom pravcu – masovnoj površinskoj eksploataciji vrlo siromašnih ruda koja ostvaruje izuzetno nepovoljne tehnološke, ekonomske a naročito ekološke parametre. U takvim uslovima ne postoje šanse da Srbija dostigne nivo savremenih trendova u proizvodnji bakra.

To nipošto ne treba da obeshrabri, već suprotno, da bude impuls stručnjacima rudarske, metalurške i pratećih struka u RTB Bor i Srbiji da učine maksimum napora u učenju i savlađivanju razvijenih tehnologija podzemne proizvodnje bakra i da se uporno bore za njihovu implementaciju. Jedino tako kompleks proizvodnje i prerade bakra u Srbiji može sa uspehom da zauzme odgovarajuću poziciju u kompleksu proizvodnje bakra u svetu.

 

OSNOVNI MOTIV MOJE POLITIČKE BORBE

Slika govori više od hiljadu reči. Ova slika ispod naslova govori o suštini našeg postojanja. Mi smo tu da prenesemo ono najbolje iz sebe i od sebe generacijama koje smo stvorili. Sve drugo je manje ili više daleko od toga. Ko ne shvati tu fundamentalnu poruku postojanja proživeće život bez smisla, ma ko to bio. A život je jedan.

U toj slici je sažet i moj osnovni motiv političkog delovanja. Ja sam u 65.-oj godini života, ostvario sam se na svim poljima: stručnom –  jedan sam od najvećih stručnjaka u svojoj oblasti; ljudskom – ponosan sam suprug, otac i deka jedne dobre i normalne porodice; materijalnom – stvorio sam sve ono što je potrebno za jedan normalan život prosečnog građanina. Meni više ništa ne nedostaje, moje potrebe su skromne. Mogu živeti sasvim komotno. Ali ne mogu da spavam komotno i mirno. Ne mogu da gledam kako se upropašćuje budućnost naših mladih naraštaja. Ne mogu da gledam kako im neodgovrna, sebična i prljava politika kreira budućnost u kojoj će oni živeti gore od nas. A tu budućnost je ponajviše upropastila baš moja generacija.

Zbog te generacijske odgovornosti ja sam se upustio u ovu, nimalo laku borbu. Rešen da se borim svom svojom snagom, pa dokle stignem. A kad pokleknem, a nadam se da neću skoro, voleo bih da se na mom grobu ukleše ova slika.

Toliko.

Држава није спремна да преузме одговорност за РТБ Бор

На задњој седници Одбора за привреду Народне скупштине РС одржаној 1. августа 2017. године разматран је извештај Министарства привреде о пословању за први квартал 2017. године. На 35 страна текста дат је преглед активности Министарства у том периоду по свим ставкама његовог деловања. Ја сам се у свом излагању фокусирао на део извештаја који се односи на активности из области приватизације и контроле извршења мера приватизације. Посебно поглавље у том делу представљају предузећа од стратешког значаја (укупно 11), међу којима је и РТБ Бор.

Врло сам се изненадио када сам прочитао оно што је написано за РТБ Бор, и то сада наводим децидно:

„РТБ БОР ГРУПА ДОО, Бор (УППР) – По предлогу РТБ Бор Групе и његових зависних друштава од 16. маја 2016. године, Привредни суд у Зајечару је Решењима од 18. маја 2016. године покренуо претходни поступак за испитивање испуњености услова за отварање стечајног поступка у складу са УППР-ом за свако друштво посебно (РТБ Бор Група, РББ, РБМ и ТИР). На рочиштима одржаним 6. и 7. јула 2017. године, Привредни суд у Зајечару је усвојио УППР-ове. Решењима Привредног апелационог суда од 4. новембра 2016. године, потврђена су решења Привредног суда од 6. и 7. јула 2016. године.“

Ово је констатација стања, редоследа спроведених активности у поступку усвајања УППР. Као да га је написао привредни аналитичар, а не Министарство. Ни речи о праћењу и контроли спровођења предузетих мера. Такав извештај је потписао Министар и послао га Народну скупштину на усвајање.

Анализа предложеног текста је показала да су решењима Привредног апелационог суда у Нишу од 4. новембра 2016. године потврђена решења Привредног суда у Зајечару од 6. и 7. јула 2017. године, а да није проверена испуњеност услова за УППР. Наиме, већ тада се знало да УППР за РТБ Бор не може бити испуњен.
То истичем на основу тога што је мени лично као народном посланику, у форми одговора на моје посланичко питање постављено 16. октобра 2016. године. о губицима у РТБ Бор током 2014, 2015. и 2016. године 9. новембра уручен одговор Министарства привреде. Он се састоји од седамнаест страна, од којих већину представљају табеле консолидованог биланса за 2014. и 2015. годину. У том извештају кључна је „Информација о пословању РТБ Бор 2014, 2015. и у периоду I – IX 2016. године“, коју је РТБ Бор званично доставио Министарству привреде 21. октобра 2016. године.

Из дате информације се јасно видело да су губици остварени у првих девет месеци 2016. године. у висини од 32.399.000 долара. Тај износ губитака је дефинитивно покопао све досадашње шансе да ће УППР за РТБ Бор моћи да се успешно реализује. Кључно је напоменути да је основни предуслов за испуњеност мера предвиђених УППР-ом да Компанија у сваком тренутку од момента његовог усвајања до отплате свих ануитета по доспелим обавезама мора пословати позитивно.

На конференцији за новинаре дана 30. октобра 2016. године тадашњи председник владе Републике Србије је изјавио да РТБ Бор генерише губитке реда величине 100 милиона евра годишње, да не плаћа потрошњу електричне енергије и да је у много горој ситуацији него што је мислио. Тиме је он лично потврдио да су наводи из посланичког питања које сам поставио тачни, а да је менаџмент РТБ Бор-а, који је доставио фингирани извештај Мининстарству привреде по већ уходаној пракси слагао, по ко зна који пут.

Када се саберу губици које је РТБ Бор признао у том извештају, они укупно износе:

Период            Износ у доларима
2014.                 154.980.000
2015.                 126.580.000
2016 I-IX             32.339.000
Укупно:           313.889.000

Све наведене податке Министарство привреде је имало на располагању када је подносило извештај о свом пословању за први квартал 2017. год. И поред тога је уместо реалног извештаја за РТБ Бор послало наведену констатацију стања. На тај начин је свесно и тенденциозно од Одбора за привреду сакрило право стање о поступку спровођења УППР у РТБ Бор.

Због тога сам у свом излагању морао да скренем пажњу на ту чињеницу, дубоко убеђен да ће последице таквог начина рада Министарства бити тешке и дугорочне.
Моје излагање се може видети на линку:

Бранислав Михајловић
Народни посланик и члан Одбора за привреду НСРС
Доста је било Бор

КАКО САМ ПОБЕДИО БЛАГОЈА СПАСКОВСКОГ

 ИЛИ: КАКО САМ СЕ ИЗБОРИО ПРОТИВ ТЕШКОГ ПСИХОПАТЕ

Овај чланак је написан по предлогу Г-дина Родољуба Стевановића, човека с којим сам на интернет мрежи имао доста контаката, размене мишљења и гледишта. А ми се чак лично ни не познајемо, што не мора да значи да је то услов за поштовање нечије личности. У једној дискусији ја сам му обећао да ћу написати чланак на ову тему, и овом приликом испуњавам обећано. Г-дину Стевановићу пуно поздрава и позив на пиће, да се најзад после овога и лично упознамо.

*           *           *

Судском пресудом број 8 П1 3/14 Вишег суда у Зајечару од 01. 10. 2015. утврђено  је да сам претрпео злостављање на раду од стране више директора РББ Бор у континуитету a под директним организовањем и утицајем Благоја Спасковског, генералног директора РТБ Бор. На тај начин су сви директори РББ Бор од 2009. до данас на челу са Благојем Спасковским овом судском пресудом означени као мобери, односно организатори и вршиоци мобинга, што представља кривично дело и повлачи одређене санкције везане за радне карактеристике његових организатора и починиоца. Пресуда је постала извршна тек након више од годину дана од њеног изрицања. По пресуди била је истакнута на огласним таблама РББ Бор.

После осам проведених година под најстрашнијом тортуром, као један од најобразованијих стручњака у РТБ Бор, са дипломом доктора техничких наука и звањем научног сарадника, четрдесет календарских година непрекидног рада, могао бих много тога написати. Но то овај пут не треба да буде тема. Уместо тога је довољно да објавим линк са снимком канцеларије у којој проводим већ више од осам година. Снимак је њачињен пре више од три године, али као да је направљен јучер, јер тамо се већ осам година није ништа променило. Адреса линка:

https://www.youtube.com/watch?v=4qPy71t1irY

У наставку прилажем оригиналан текст судске пресуде. И ту не желим много да додајем коментара, јер је она ионако предугачка (13 страна), а и поента није у жељи да себе представљам као Калимерa. Жеља ми је да радницима РТБ Бор, грађанима Бора и Србије покажем на очигледном примеру до којих монструозних размера и последица може довести бестијално понашање патолошки деформисаних личности у друштвеном систему који није способан да их заустави. Чак супротно, такав систем омогућава да на површину исплива најгори људски талог. Због тога сам увек говорио да за мене није главни проблем РТБ Бор Благоје Спасковски, већ они људи на власти који су га довели на његово чело и који и дан-данас стоје иза њега.

Такође желим да покажем на примеру и пошаљем поруку свим стручним, поштеним, храбрим прегаоцима, не само РТБ Бор, већ широм Србије, да је овакве патолошки деформисане особе могуће победити, да је могуће исправити деформисан систем и начинити га по мери људи.

Следи копија судске пресуде број 8 П1 3/14 Вишег суда у Зајечару од 01. 10. 2015. год:

КОМЕНТАР СТРУЧЊАКА

 

НА ТЕКСТ „ПРВОМАЈСКИ ИНТЕРВЈУ СА ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ РТБ-а БОР: „Бор“ дише пуним плућима“

Извор: http://kolektiv.co.rs/prvomajski-intervju-sa-generalnim-direktorom-rtb-a-bor/

Више пута сам писао да лист „Колектив“ представља гласило свих радника РТБ Бор, који га од својих зарада финансирају. То није лист генералног директора. Међутим, Благоје Спасковски га је потпуно приватизовао и користи га за личну пропаганду и промоцију. Тако је и у овом првомајском интервјуу по ко зна који пут изнео низ потпуно нетачних података усмерених на стварање искривљене слике о пословању Компаније. Као народни посланик у скупштини Републике Србије дужан сам да реагујем на такво искривљено информисање јавности, јер оно наноси велику штету свима. Подсетићу да сам ја на мом блогу већ писао о томе у чланку: https://banem8.wordpress.com/2015/04/16/listom-kolektiv-rtb-bor-u-kandzama-botova-blagoja-spaskovskog/

На самом почетку интервјуа изјављено је да је „производња у рударству и металургији стабилизована на оптимално могућу“. Нити је стабилизована, нити је оптимална, нити је могућа. То сам детаљно објаснио у чланку на мом блогу: https://banem8.wordpress.com/2017/01/18/%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81/

Даље се у уводу изјављује да „се доказују оправданост изградње нове топионице са еколошког и економског аспекта“. Није тачно ни једно ни друго, што се такође може видети у горе поменутом чланку. Такође је врло важно да се помене и чланак који негира изјављене наводе а који сам својевремено написао заједно са пок. др Миланом Дејановским још половином 2014. год.:

https://www.academia.edu/7370554/ESTIMATION_OF_SUCCESS_AND_COMPETITIVENESS_OF_THE_PROJECT_FOR_MODERNIZATION

Затим се у продужетку изјављује: „у односу на постојећу механизацију и степен откривености лежишта, стабилизовао производњу на оптимално могућу.“ Опет по ко зна по који пут напомињем да је та изјава у директној супростности са „Бизнис планом“, који је једини релевантан докуменат за развој РТБ Бор, јер је на његовим основама у исти тај развој потрошено 450 милиона еура, које сада Г-дин Спасковски покушава да сакрије под тепих и обесмисли у страху од казне која му прети за тако бахато и несврсисходно разбацивање средстава од ненаменског трошења кредита.

Потпуно небулозно делује изјава за рудник Мајданпек да „до следећег Првог маја тамо сигурно може да се постигне 7,5 милиона тона руде годишње“. Мајданпек је репро-целина РТБ Бор коју оптерећују највеће дубиозе искључиво захваљујући нестручном раду под директним руководством Благоја Спасковског у задњих осам и више година.

У делу везаном за стандард радника смешно делује изјава „Данас је плата иста…“ кад се зна да је она у задњих четири године спала за око 20 % у просеку.

Посебно дегутантно делује изјава о дисциплини на раду: „Дисциплина мора да се појача, такође. О њој не може бринути Општински суд. Ако је неко недисциплинован, не носи ХТЗ средства, краде или неоправдано одсуствује с посла, не може Суд таквог вратити на посао до окончања поступка, уз образложење да нема од чега да живи – каже Благоје Спасковски.“ Иза те изјаве се крије права природа и праве намере Г-дина Спасковског. Он поново, после само годину дана, врши атак на институцију независног судства. Он би, као и све у граду Бору, желео да и њих потчини својој вољи. Да ли је довљно да кажем да сам и ја један од тих које је тај бездушни самовољник истерао с посла и који је враћен  по привременој судској одлуци. Да ли је такође довољно да кажем да сам после осам година суђења добио правоснажну судску пресуду у моју корист за стравичан  мобинг који је директно организовао Благоје Спасковски а директори РББ Бор послушно спроводили.

Такође је далеко од истине изјава: “РТБ Бор данас у новој топионици остварује добре резултате“. То сам већ објаснио у мојим претходно наведеним ауторским радовима. То такође важи и за изјаву: „тек однедавно РТБ Бор у новим металуршким постројењима остварује све пројектоване парамтере. Технолошко искоришћење је, како каже, 98%, а еколошко – везивање сумпора и његово превођење у сумпорну киселину – 98,5 одсто.“

Посебно треба издвојити и образложити стратешки врло опасну изјаву: „зато је важно да што пре повећамо производњу у нашим рудницима и отворимо „Церово“. Тада би зарада на топљењу, у односу на увозни концентрат, била два до три пута већа. Због тога је потребно 260 до 280 милиона евра уложити у отварање „Церова“, 30-ак милиона евра следеће године треба инвестирати у обнављање механизације у „Кривељу“ и 10-ак милиона евра у повећање производње у Јами. РТБ нема тих пара, а нема их ни држава. А, држава не може да улаже у руднике, нити је то пракса у свету“. То је потпуно ван стратегије пословања из „Бизнис плана“ коју је влада РС усвојила средином 2011. год и који је званично на снази до 2021. год. Поново се заговара инвестирање преко 300 милиона еура у некакве „недотепане“ и неутемељене развојне планове којима није за циљ да се обезбеди развој на суштински здравим техно-економским основама, већ да се даље настави са бездушним задуживањем РТБ Бор и државе Србије на терет наредних поколења. Благоје Спасковски са својих 69 година старости поуздано зна да он те дугове неће да враћа. Али хоће наша деца.

И нешто што је заиста тачно. У делу око предстојеће промене власничке структуре изјављује: „Рударско-топионичарски басен Бор је „златна кока““. За њега и његове спонзоре јесте.

И на крају, у делу везаном за УППР пласира се врло опасна неистина: То је  компанија која данас измирује све обавезе из УППР-а и оне које редовним путем доспевају на наплату“. То апсолутно није тачно. Као народни посланик имам доказ за то:

https://banem8.wordpress.com/2016/11/11/%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%9F%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D1%80%D1%82%D0%B1-%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%83-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83-%D1%81%D0%BE%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BB/

После свега што сам написао у овом чланку мислим да је ред да на крају поновим захтев из отвореног писма упућеног Благоју Спасковском с краја јула прошле године: https://banem8.wordpress.com/2016/07/30/395/

У Бору, 04.05.2017. год.

др Бранислав Михајловић,

Научни сарадник

Народни посланик