ЉУДИ НИСУ УВЕК ОНАКВИ КАКВИМА СЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ

Синоћ, 14. фебруара, у емисији „360 степени“ телевизије N1 гошће су биле Бранка Стаменковић, вршилац дужности председника политичке организације Доста је било и Александра Јерков, потпредседница Демократске странке. Тема емисије је била: разлике у опозицији Србије и могућности њихових превазилажења у циљу уједињења.

У уводном делу емисије водитељ је Бранки Стаменковић поставио неколико питања о догађајима у блиској прошлости и функционисању ДЈБ. Тај део емисије се може видети на снимку у прилогу:

https://drive.google.com/open?id=1pVHNubRuXPze6VcxwXEbXfhTO1LHtiWT

Као што се из приложеног снимка може видети, Бранка Стаменковић је изнела низ неистина о догађајима у ДЈБ за време док сам ја био председник и о мени лично. Због тога, првенствено зарад објективног информисања јавности, али и мојих принципа и личног интегритета, дужан сам да адекватно одговорим. Сконцентрисаћу се на четири врло важне теме о којима је било речи:

  1. Изјава „да сам ја смењен сходно статуту ДЈБ“
  2. Изјава „да постоје и раде остали органи у ДЈБ (осим председнице)“
  3. Изјава „да сам сам одабрао да не говорим о мојој смени“
  4. Изјава „да сам ја руководио финансијама“

Због значаја ових тема одговорићу таксативно на сваку појединачно:

  1. У одговору на питање водитеља како је изабрана на функцију председнице ДЈБ, Бранка Стаменковић је између осталог изјавила „да сам ја смењен сходно статуту ДЈБ“. То је тешка неистина, потпуно супротна од стварних поступака везаних за процедуру мог разрешења са места председника ДЈБ. Прво, иницијативу за поступак је покренула Бранка Стаменковић. Наводи у њеној иницијативи су били нетачни и измишљени. Председник Статутарне комисије је послао фалсификовани извештај да је Статутарна комисија сагледала наводе из иницијативе и дала сагласност да о томе одлуку донесе Главни одбор, а да се она уопште није ни састала. Од мене нису тражили да се изјасним, премда им је по статуту то била обавеза. Главни одбор је сазвала Бранка Стаменковић мимо мог знања и сагласности, а по статуту сазивам га ја, тадашњи председник. Седница је одржана на WhatsApp чету. Главни одбор ми такође није дао могућност да било шта изнесем у своју одбрану.  Скупштину ДЈБ заказану за 3. новембар 2018. год. Бранка Стаменковић и Саша Радуловић су организовано опструисали да се не одржи, првенствено да не би на њој ја могао да изнесем своју одбрану. Одмах потом заказују другу скупштину за 17. новембар 2018. год. и организују да делегати могу да се унапред, пре скупштине писмено изјасне о неповерењу. Организован је  притисак на делегате да се скупи потребна већина писмених изјашњења, а да поново нисам имао прилике да тим делегатима изнесем било шта у своју одбрану.  Одмах потом је сазвана нова Whats App седница Главног одбора који ме је сменио са места председника ДЈБ и успут искључио из организације. То је први и надам се једини пут у историји парламентаризма у Србији да се један председник политичке организације смени и истера а да му се не дозволи одбрана.
  2. На питање да ли раде остали органи ДЈБ Бранка Стаменковић је између осталог одговорила „Наравно“. Међутим, то је супротно истини. Од моје смене одржане су две скупштине ДЈБ, ни на једној није изабран председник и председништво, као и остали органи. Главни одбор, који је легално изабран пре четири месеца није конституисан, функционише стари, коме је давно истекао мандат. Председништво због недостатка кворума нема могућност одлучивања. Ако се иде даље, Удружење грађана ДЈБ није одржавало скупштине, његовим органима је истекао мандат, Група грађана ДЈБ која је ишла у Народну скупштину се тотално осула, буквално не постоји, од првих 25 на листи кандидата за Скупштину остало је само троје, а покрет ДЈБ није успео да прерасте у странку, нити ће. Кад се све сведе, од комплетне организације ништа није легално и званично, и то никако није случајно. То пре свега одговара Саши Радуловићу, јер на тај начин су све полуге одлучивања у његовим рукама.
  3. На констатацију водитеља да у поступку моје смене нисам добио прилику да изнесем своју одбрану, Бранка Стаменковић је одговорила да сам ја сам одабрао да не говорим о мојој смени. То је тешка неистина, постоје много доказа и сведока да сам ја у поступку моје смене инсистирао да ми се пружи прилика да изнесем и образложим своју одбрану, и пред Статутарном комисијом, и пред Главним одбором и пред Скупштином.
  4. На констатацију водитеља на моје изјаве да ми није дозвољено да водим финансије организације, Бранка Стаменковић је по ко зна који пут употребила добро разрађену причу да сам ја руководио финансијама отганизације, исто као што то она ради сада. Међутим, то није спорно и у томе је и подвала чланству ДЈБ и јавности која се спретно пласира све време. Спорно је да новац из буџета, односно новац грађана србије намењен за рад Групе грађана ДЈБ леже на приватни рачун Саше Радуловића. Сав новац који се не потроши за рад ДЈБ остаје на том рачуну. Нико осим Саше Радуловића и његове супруге Тање нису имали увида у стање тог рачуна. Нико осим њих двоје не зна судбину тог новца, а то нису мала средства. ДЈБ постоји пет година, а Надзорни одбор, коме је статутарна дужност да врши контролу трошења средстава којима располаже организација и да о томе подноси редовне извештаје, ни један једини пут се није састао и није извршио контролу новчаних токова. Бранка Стаменковић је била члан претходног Надзорног одбора. Оног момента када сам од Саше Радуловића захтевао да као легално изабран председник ДЈБ  добијем овлашћење за увид и располагање средствима са тог рачуна, организована је моја смена. То је најстроже чувана тајна ДЈБ и свако ко покуша да је раскринка, бива немилосрдно отеран из организације, уз најгоре епитете, од којих сте неке  могли да чујете из снимка у прилогу. Бранка Стаменковић је саучесник у тој прљавој работи и ја се искрено надам да ће и она и Саша Радуловић једног дана одговарати за ненаменско и нетранспарентно трошење новца грађана Србије.

И на крају, желим напоменути да ме је одмах после моје смене и истеривања из ДЈБ једна новинарка са телевизије N1 позвала на интервју на коме бих образложио моје виђење и моје ставове око тих догађаја, пошто је ДЈБ у то време преко друштвених мрежа спроводила праву харангу нада мном, пласирајући брдо неистина. И поред свега, ја сам тај интервју одбио, сматрајући да ће то само додати још уља на ватру и нанети зло неким добрим људима, којих није мало остало у ДЈБ. Сада, три месеца после тога, слушајући изјаве Бранке Стаменковић питам се јесам ли погрешио одбивши интервју? Ипак мислим да нисам, јер истина може бити само једна. Или ја говорим неистине или они. Они људи које волим и до којих ми је стало добро знају ко сам. И то ми је довољно.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s