ПРОДАЈОМ РТБ БОР ДРЖАВА МОЖЕ ИЗГУБИТИ ДЕСЕТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

Дана 17. јула ове године министарство привреде РС је објавило јавни позив за избор стратешког инвеститора за РТБ Бор. Тендером се предвиђа новчана докапитализација од 350 милиона америчких долара, којом  стратешки инвеститор постаје власник удела у РТБ Бор према постављеним условима. Рок за подношење пријава министарству привреде је 20. август, а предуслов за њихово разматрање је уплата депозита или достављање банкарске гаранције од милион америчких долара.

За разлику од претходне три неуспешне приватизације, ток ове приватизације ће карактерисати присуство будућег рудника Чукару Пеки у непосредној близини Бора. Иако РТБ Бор и Newsun Resources LTD., власник будућег рудника Чукару Пеки, немају никакве власничке и стратешке везе, значајан је однос постојећих рудних ресурса којима ове две компаније располажу. Компанија Nevsun Resources LTD. је само за откуп права власништва, и то над само једним делом рудног ресурса, уложила скоро 400 М$. За укупне инвестиције у отварање и експлоатацију тог дела лежишта планирају још 1 милијарду $. Шведско – канадски конзорцијум Lundin i Euro Sun Mining су прво понудили 1,2 милијарде $, а затим подигли на 1,4 милијарде $ понуду за откуп права од компаније Nevsun Resources LTD, коју је ова глатко одбила. Прелиминарне студије показују да ће укупни приход од експлоатације само једног (горњег) дела лежишта износити око 5,5 милијарди $, а профит преко 2,5 милијарди $. Процене укупног профита од експлоатације комплетног рудног лежишта Чукару Пеки нису извршене, али на основу искуства и до сада расположивих података процењује се да може достићи читавих 10 милијарди $.

РТБ Бор осим осталих рудних лежишта, која су досадашњом експлоатацијом у највећој мери већ исцрпљена, поседује рудно лежиште Борска Река, које је по својим карактеристикама врло слично рудном лежишту Чукару Пеки. По својој потенцијалности је чак за корак испред, јер је ближе површини и у центру важних  инфраструктурних објеката. По количинама и квалитету расположиве руде за експлоатацију су такође слични. РТБ Бор, на жалост, није умео да препозна потенцијалност Борске Реке и никада није озбиљно разматрао могућност његове експлоатације. Тако је и данас.

Сведоци смо апсурдне ситуације да на само неколико километара растојања имамо два врло слична рудна ресурса и по квалитету и по квантитету расположиве рудне супстанце, од којих се један, Чукару Пеки, у власништву страног капитала вреднује десетинама милијарди долара, а други, Борска Река, у власништву државе, поклања у бесцење.

И у таквој ситуацији се расписује тендер за РТБ Бор. Потенцијални стратешки партнер треба да добије за мизерну цифру од 350 М $ право за експлоатацију свих рудних ресурса, па и Борске Реке која му може донети пар десетина пута већи профит у односу на ниво почетних улагања, уз сву пратећу инфраструктуру, објекте, постројења, опрему и врло квалитетну радну снагу са стогодишњом традицијом и искуством.

Такође треба напоменути да је у програм ревитализације рудничких и реконструкцију металуршких капацитета у РТБ Бор у периоду 2011 – 2015 год. уложено око 600 М $. Та средства су инвестирана уз гаранције државе. Програм се није реализовао, предвиђени ниво производње од 80000 тона бакра годишње се остварује половично, једва на нивоу 30000 тона годишње, из године у годину са све већим подбачајима, и са губицима из текућег пословања која су се само у периоду од 2014. год.  до данас нагомилала до нивоа од око 400 М $. Тако је инвестициони програм у РТБ Бор постао највећа пропала инвестиција у новијој историји Србије, за коју су директно одговорни Благоје Спасковски, генерални директор РТБ Бор и сви председници влада РС почев од 2010. год. до данас, од којих је најодговорнији Александар Вучић.

Од јесени 2016. год. у РТБ Бор је на снази УППР, који се није успешно реализовао јер је све време његовог трајања компанија пословала са губитком, без ликвидног периода. Због неуспешно спроведеног УППР у РТБ Бор је требао бити проглашпен банкрот. Уместо тога, кренуло се са приказивањем лажних пословних резултата, који су временом све више добијали на замаху, тако да данас, у време објаве тендера, јавност је обасута информацијама о успешном пословању компаније. То изазива подозривост и сумњу у искреност намера државе да спроведе избор стратешког инвеститора за РТБ Бор по поштеним и коректним условима.

Заступам становиште да такав погубни процес распродаје виталних националних ресурса представља најкраћи пут у бананизацију државе. Свака озбиљна држава би учинила све што може да такве ресурсе задржи у својим рукама и тиме обезбеди стратешки дугорочни просперитет својих грађана. У Србији актуелна власт чини супротно – упропашћује будућност својих нараштаја зарад ускогруде личне и партијске користи. Резултат тог процеса, који у задње време добија застрашујуће размере, је да Србија убрзано постаје све сиромашнија бананизована земља јефтине радне снаге, из које беже не само стручни, млади и способни, већ и сви они који имају прилике да побегну.