PERSPEKTIVE PROIZVODNJE BAKRA U RTB BOR

  

 Na slici: Prostorni položaj rudnog ležišta „Borska Reka“

Unazad nekoliko decenija došlo je do koncentracije najmodernije tehnologije u razvoju rudarske proizvodnje bakra u rukama malog broja najrazvijenijih kompanija u svetu. Te kompanije osvajaju sve veći monopol na svetskom tržištu i zarađuju ogromne profite. Ostale kompanije ne mogu da prate taj trend i sve više zaostaju, tehnološki, ekološki i ekonomski.

Za nas je važno pitanje: gde je mesto Srbije u tome? Može li proizvodnja bakra u Srbiji da na svetskom tržištu konkuriše tehnološki razvijenim proizvođačima bakra?

Od 46 zemalja u svetu koje se bave industrijskom proizvodnjom bakra, Srbija je prošle godine zauzimala 26. mesto, sa nivoom godišnje proizvodnje od 34 000 t. Sa srednjim sadržajem bakra u iskopanoj rudi od 0,28 % i ostvarenjem od preko1 200 t iskopina po toni proizvedenog bakra, uglavnom iz površinske eksploatacije, kao i ostvarenim troškovima od 6,8 USD/t iskopina srpski kompleks proizvodnje i prerade bakra daleko zaostaje za svetom.

Površinska eksploatacija bakra sa takvim parametrima nema nikakve šanse da konkuriše svetu zbog niskog sadržaja bakra u rudi i prevelike količine iskopina po toni proizvedenog bakra, što poražavajuće utiče na ekonomiku a naročito na ekologiju. U Srbiji se po toni proizvedenog bakra proizvodi duplo više otpada nego u svetu, a cena koštanja proizvodnje bakra je takođe dvostruko skuplja nego u svetu.

Najveće šanse da sustigne savremenu tehnologiju proizvodnje bakra Srbija ima u podzemnoj eksploataciji. Već više od dvadeset godina Srbija raspolaže sistematizovanim bazama podataka istraženog rudnog ležišta „Borska Reka“ koje spada u svetsku klasu resursa visoke potencijalnosti i koje je idealno za primenu napred opisanih visokosofisticiranih tehnologija.

Problem je u tome što u Srbiji nisu prisutne takve tehnologije, nema iskustava u njihovoj primeni i nema kadra koji je obučen da izvrši njihovu implementaciju. S druge strane, u RTB Bor je na sceni dugoročni razvojni program proizvodnje bakra koji se bazira na dominantnoj površinskoj eksploataciji i koji, kako je napred opisano, vodi u tehnološki, ekonomski a naročito ekološki ćorsokak.

Ono najvažnije za optimalan razvoj rudničke proizvodnje bakra – odgovarajuće resurse na kojima ona može uspešno da se primeni, Srbija poseduje. Ne poseduje tehnologiju, odgovarajuču vrstu znanja i kadar sposoban za njenu implementaciju. Otežavajuća okolnost je što je razvoj usmeren u pogrešnom pravcu – masovnoj površinskoj eksploataciji vrlo siromašnih ruda koja ostvaruje izuzetno nepovoljne tehnološke, ekonomske a naročito ekološke parametre. U takvim uslovima ne postoje šanse da Srbija dostigne nivo savremenih trendova u proizvodnji bakra.

To nipošto ne treba da obeshrabri, već suprotno, da bude impuls stručnjacima rudarske, metalurške i pratećih struka u RTB Bor i Srbiji da učine maksimum napora u učenju i savlađivanju razvijenih tehnologija podzemne proizvodnje bakra i da se uporno bore za njihovu implementaciju. Jedino tako kompleks proizvodnje i prerade bakra u Srbiji može sa uspehom da zauzme odgovarajuću poziciju u kompleksu proizvodnje bakra u svetu.