ЈАВНИ ДУГ НИЈЕ ДОБАР ДРУГ

Горња слика представља стадо оваца које пробија ограду. Кад се то деси, губи се контрола. Слично је и са јавним дугом, где уместо оваца можемо  замислити БНП, односно наш буџетски новац. Спас је у хитном затварању пробоја, а не његовом проширивању, како је то у Србији уназад осам година постало уобичајена пракса.

Дневни ред другог редовног заседања Скупштине Републике Србије се састоји од 14 тачака, од којих су тачке 3, 4, 5, 6, и 7 представљале предлоге закона о новим кредитним задужењима. У доњој табели је дат њихов табеларни приказ.

По већ уобичајеној пракси актуелне власти да сваки изузетак који им одговара постаје правило, прва четири зајма су ушла у скупштинску процедуру као lex specialis, односно по хитном поступку. У складу са таквим маниром, колега Игор Бечић из СНС је предложио да се расправа око свих пет закона обједини у једну. Ту је  још придодата и тачка бр. 8 о оснивању Фонда за западни Балкан, и то је Скупштина усвојила. Жабе и бабе све на гомилу, како би се расправа што више разводнила, релативизовала и скратила. Тачке 3, 4, 5, 6 и 7 имају врло хетерогену структуру а поготово немају никакве везе са тачком 8. Ако се дискутује о кредитима, онда се расправа о оснивању   Фонда за западни Балкан ставља у други план, где је главна тема учешће Косова као равноправне учеснице у фонду. Ако се дискутује о Фонду, односно учешћу Косова у њему, онда се кредити релативизују.

Ја сам своје излагање усмерио на поменуте кредите. Посебно сам желео да истакнем значај јавног дуга републике Србије и улогу нових задуживања у његовом расту. У даљем тексту следи извод мог излагања.

Јавни дуг Србије је 2011. год. пробио законом прописану границу од 45 % бруто друштвеног производа (БДП) и у сталном је расту. Августа ове године је према званичним подацима износио 24,8 МЛРД $, што је око 73 % БДП и 3580 $ по становнику.

Пре две недеље министар финансија Г-дин Вујовић је у Скупштини РС изјавио да удео у јавном дугу који се односи на период од средине 2012. год. , када је СНС постала доминантан фактор у Влади РС, до данас износи 9,3 МЛРД $, што је 37,5 % укупног јавног дуга, или 1450 $ по становнику.

Нова задужења од 1,28 МЛРД $ ће повећати јавни дуг на 26,1 МЛРД $, што је  близу 76 % БНП или 3650 $/становнику, а дуг владе СНС на 10,6 МЛРД $, што ће изнети 40,6 % укупног јавног дуга или близу 1500 $ по становнику. То упрошћено значи да од 10 $ укупног дуга, 4 $ припада дугу који је створила Влада на челу са СНС, а осталих 6 $ отпадају на дуг који је остварен од периода владавине Тита па све до 2012. год.

Због тако неконтролисаног раста јавног дуга поставља се врло значајно питање да ли Србија има дугорочну стратегију уpрављања јавним дугом. Другим речима, да ли постоји дугорочни стратешки план у коме је разрађена концепција враћања таквог јавног дуга? Зар је уопште потребно наглашавати да онај који нема план и не зна како ће вратити дуг, не би смео да се наново задужује и да га повећава. На општу жалост, таква стратегија у Србији не постоји!

Управа за јавни дуг РС на свом сајту је објавила Стратегију управљања јавним дугом у периоду 2016 – 2018. год.:

Click to access Strategija%20upravljanja%20javnim%20dugom%202016-2018.pdf

У том документу кључно је да јавни дуг у том периоду треба да остане у оквиру испод 76 % БДП. И ништа више. То је краткорочни докуменат, на рок од три године, који је далеко од дугорочне стратегије, која је неопходна Републици Србији. И мој лични утисак, који не мора да буде потпуно тачан и меродаван, је да су подаци у њему у значајној мери фризирани. Евидентна је тежња актуелне власти да се тиме постигне двојни утисак: спољашњи – да се страним партнерима кредитни рејтинг земље прикаже у што је могуће бољем светлу, и унутрашњи – да се створи привид заустављања раста јавног дуга, као њен велики успех. Због такве ситуације поставља се још једно питање од пресудне важности: који је степен одрживости дугорочне политике задуживања? И на то питање, на жалост, актуелна Власт нема одговор. А морала би да има.

Такво стање јавног дуга и такав однос према његовом расту отвара следеће последично питање: каква је одрживост економског развоја земље? Опште је позната чињеница да раст јавног дуга ограничава и дестабилизује економски развој земље. То су две противречности. Зато би требало да свака земља смањује јавни дуг, како би унапредила свој економски развој.

Према томе, основне последице раста јавног дуга огледају се у следећем:

  • Гушење економског напретка земље
  • Повећање опште финансијске нестабилности земље и
  • Отварање врата за корупцију на највишем нивоу

Због свега напред наведеног, поставио сам питање министру финансија Г-дину Вујовићу:

ДА ЛИ СЕ ВИ И НОВА ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОСЕЋАТЕ ОДГОВОРНИМ ЗА ПЕРМАНЕНТАН И ПРОТИВЗАКОНИТ РАСТ ЈАВНОГ ДУГА, НЕДОСТАТАК ДУГОРОЧНЕ СТРАТЕГИЈЕ УПРАВЉАЊА ЈАВНИМ ДУГОМ И УВОЂЕЊЕ ЗЕМЉЕ У СВЕ ВЕЋУ ЕКОНОМСКУ НЕСТАБИЛНОСТ КАО ДИРЕКТНУ ПОСЛЕДИЦУ?

И на крају, закључак:

Нова задуживања и раст јавног дуга у ситуацији када је јавни дуг скоро дупло виши од законом дозвољених 45 % БДП, без дугорочне стратегије враћања дуга, ја сматрам економским злочином директно упереним против виталних интереса грађана Србије.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s