ДАЛЕКО ВАМ ЛЕПИ АЗЕРБЕЈЏАН

 

На слици: Споменик некадашњем председнику Азербејџана Хајдару Алијеву у Ташмајданском парку у Београду

Скупштина Републике Србије је 14.10.2016. год. усвојила Закон о потврђивању споразума о зајму између Владе РС као зајмопримца и Владе Републике Азербејџан као зајмодавца за финансирање изградње деоница Љиг – Бојковци;  Бољковци – Таково и Таково – Прељина аутопута Е – 763 у Републици Србији од 2. Фебруара 2012. год.

Укупна вредност кредита је 300 милиона €, камата 4 % плус интеркаларна камата 0,5 %. Грејс период је истекао и почело је његово сервисирање.

Грађанима који су гласали за Покрет Доста је било, првенствено из Источне Србије, желим да саопштим да сам ја, као и цела посланичка група ДЈБ, гласао против оваквог Закона.

Пре но што образложим разлоге за такво изјашавање, желим да напоменем да нема развоја земље без развоја виталних објеката инфраструктуре. И то никако не може и не сме бити спорно. Ово изјављујем да ми не би неко импутирао да сам ја против тога.

Па шта је онда спорно?

Спорна је одговорност. Одговорност за успешну реализацију таквих пројеката. У комунистичком и посткомунистичком периоду наше земље уврежио се манир да је један значајан пројекат инфраструктуре завршен онда када се заврши инвестициона изградња, пресече црвена врпца, објаве сва средства информисања и добије дозвола за рад. У нормалном свету пројекат је завршен тек онда када се отплати.

Е, тај други део одговорности ме плаши. И за мене је споран. Претходног дана у Скуштини се водио претрес о Комбинату Смедерево. У расправи је десетак пута  наглашено да је током 2014. и 2015. год. направљен губотак од 276 милиона € и нисмо успели да утврдимо ко је за то одговоран. Ја сам поменуо и РТБ Бор са 230 милиона € губитка у истом периоду – и ту нисмо нашли ко је одговоран. Јавни дуг се приближио износу од 80 % БДП. И ту нема одговорности.

Због тога бих волео да сазнам која је стратегија Владе РС за повратак не само овог, већ и осталих кредита. Из којих извора?

Рупу у којој смо, актуелна власт копа све дубље. На једној страни већ дужи низ година се врши неконтролисано задуживање, а на другој страни се урушава кључни извор реалних средстава за повратак дугова, а то је привреда.

Искуство говори да власт која нема добро утемељену стратегију развоја привреде и не жели да прихвати одговорност и обавезу за смањење постојећег нивоа задужености не би никако смела да се олако задужује. Као стручњак са дугогодишњом праксом у привреди, апсолутно сам сигуран да се применом добро утемељене и уравнотежене стратегије развоја привреде и спречавањем разбацивања буџетских средстава у великој мери могу обезбедити домаћи извори средстава за овакве пројекте.

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s